Zajednička evropska valuta evro danas slavi 15. rođendan.
Kao tinejdžer u „raljama“ adolescencije, evro je upadao iz krize u krizu poslednjih godina, ali je ipak uspeo da zadobije čvrstu podršku širom 19-člane evrozone, naročito među novom generacijom mladih ljudi koji nisu ni koristili prethodne nacionalne valute svojih zemalja, prenosi agencija Frans pres.
Evro je uveden 1. januara 1999. godine, i prvobitno je postojao samo kao virtuelna valuta u računovodstvenim i finansijskim transakcijama. Od 1. januara 2001. godine u opticaj ulaze novčanice i kovanice evra.
Grafički simbol „€“ izveden je iz grčkog slova epsilon i označava prvo slovo reči Evropa, a dve paralelne linije trebalo bi da simbolizuju stabilnost jedinstvenog evropskog novca.
Kovanice u svim zemljama imaju isto lice, ali je naličje dizajnirano u svakoj zemlji drugačije. Tako se na primer Austrija opredelila za Mocarta, a Irska za keltsku harfu.
Sa druge strane, papirne novčanice evra nikada ne prikazuju ljude ili stvarna mesta, već samo ilustracije fiktivne arhitekture.
Kako ocenjuje AFP, uvođenje evra nije rezultiralo ljubavlju na prvi pogled, jer su ga mnogi građani doživeli kao prelazak na nepoželjna poskupljenja.
U Nemačkoj, novoj valuti je dat nadimak „teuro“, nastao spajanjem nemačke reči „tojer (teuer) – skupo“ i evra.
Takav stav prema evru je, međutim, vremenom splasnuo, zahvaljujući lakoći putovanja i prekograničnog poslovanja, i odsustvu brige o fluktuaciji kurseva.
Danas, 56 odsto ljudi u 19-članom bloku smatra da je postojanje evra dobra stvar za njihovu zemlju, pokazali su rezultati ankete Evropske komisije u kojoj je učestvovalo 17.500 građana evrozone.
Među onima starosti od 15 do 24 godine, evro je podržalo čak 68 odsto.
