Od svih planeta našeg sunčevog sistema, nijedna nije zaokupljala kolektivnu maštu kao Mars − tajanstveni, neizbrisivi deo našeg duha. Poduhvat slanja ljudi na Mars je u savremenoj svemirskoj trci angažovao vrhunske naučne umove i ušao u popularnu kulturu kroz filmske hitove kao što su „Marsovac“ Endija Vira i kroz tvitove iz svemira kosmonauta Skota Kelija. Sada su kanal National Geographic (NGC), producenti dobitnici Oskara i Emija Brajan Grejzer, Ron Hauard i Majkl Rozenberg iz kompanije Imagine Enterteinment, dobitnik Emija Džastin Vilks, kao i Dejv O’Konor iz kompanije Radical Media udružili snage da serijom MARS gledaoce pošalju daleko u svemir – dalje nego ikada do sad.
Premijernim prikazivanjem u novembru ove godine, na National Geographic kanalu u 171 zemlji i na 45 jezika, serija MARS, čija je radnja smeštena kako u budućnosti, tako i u sadašnjosti, redefinisaće televizijsko pripovedanje kombinovanjem scenarija i vizuelnih efekata, koji su urađeni kao kod najboljih dugometražnih filmova, sa vrhunskim dokumentarnim sekvencama, kako bi stvorila povezanu i napetu priču o uzbudljivom pohodu ljudske vrste ka kolonizaciji Marsa. Ova epska šestodelna serija pripoveda inspirativnu priču o izmišljenoj svemirskoj ekspediciji iz 2033. godine.
„Brajan (Grejzer) i ja, zajedno s prijateljima iz kompanije Radical Media, imali smo ambicioznu ideju da snimimo dokumentarni program o putovanju na Mars, ali i da mu udahnemo život na zaista dramatičan filmski način”, rekao je izvršni producent Ron Hauard. „Publici će biti ponuđene informacije u kombinaciji sa živom i dinamičnom režijom. Ambicije koje je National Geographic imao bile su velike, tako da smo zaista počastvovani i uzbuđeni prilikom da odgovorimo na taj izazov.”
Polazna tačka ovog jedinstvenog metoda pripovedanja je 2023. godina i priča nas vodi na prvi let ka MARSU sa ljudskom posadom. Dok dramski elementi i filmski vizuelni efekti oživljavaju ovaj svet budućnosti, realni moderni pohod da se dostigne crvena planeta opisan je kroz dokumentarne segmente i intervjue s naučnicima i inovatorima današnjice – onima koji vode istraživanja i razvoj svemirske tehnologije koja će let 2033. godine učiniti mogućim. Izvršni producenti Hauard i Grejzer su lično odabrali meksičkog sineastu i vizionara Everarda Gouta („Dani milosti“) da režira igrane delove serije, snimljene tokom ove godine u Budimpešti i Maroku.
Prvi let na MARS sa ljudskom posadom
Serija MARS nudi viziju budućnosti letova u svemir finansiranih kroz partnerstvo javnog i privatnog sektora u vidu dve izmišljene organizacije: Mars Mission Corporation (MMC), konzorcijum aeronautičkih korporacija osnovan 2022. u Londonu, koji proizvodi i održava tehnološku opremu za program puta na Mars, kao i International Mars Science Foundation (IMSF), koju je osnovala koalicija država sa svemirskim programima u cilju izvođenja letova na crvenu planetu.
Igrani deo serije je usmeren na prvi let na Mars sa ljudskom posadom na svemirskom brodu Dedal. Posadu prvog leta na Mars 2033. godine čini šest pažljivo odabranih kosmonauta jedinstvenih specijalnosti, među kojima je komandir Ben Sojer (Ben Cotton) Amerikanac, pilot Hana Seung (JiHAE) Amerikanka korejskog porekla, španski hidrolog i geohemičar Havijer Delgado (Alberto Ammann), francuska lekarka i biohemičar Ameli Duran (Clementine Poidatz), Nigerijski mašinski inženjer i stručnjak za robotiku Robert Fokalt (Sammi Rotibi) i egzobiolog i geolog Marta Kamen (Anamaria Marinca) iz Rusije. Kontrolu leta MMC na Zemlji sa sedištem u Londonu čine inženjer za komunikaciju, sestra bliznakinja Hane Seung, Džun Seung (čiju ulogu takođe tumači JiHAE), kao i francuski direktor MMC-a Ed Gran (Olivier Martinez).
Kada se Dedal uspešno spusti na Mars i postavi preliminarnu bazu za operacije, britanska nuklearna fizičarka Lesli Ričardson (Cosima Shaw) povešće ekipu druge faze naseljavanja zajedno sa svojim mužem, svetski čuvenim eksperimentalnim botaničarom dr Polom Ričardsonom (John Light).
Ekipa produkcije je uložila velike napore da priča iz scenarija bude zasnovana na stvarnim naučnim činjenicama. Ekipa scenarista je sarađivala s velikom grupom stručnjaka, kako iz javnog, tako i iz privatnog sektora, da bi došla do saznanja kako bi nauka mogla da osmisli ovu priču. Dr Robert Braun, aeronautički inženjer i profesor svemirske tehnologije na Institutu za tehnologiju Džordžije, bio je stručni konsultant za sve naučne aspekte izmišljene drame. Dr Mej Džemison, bivša kosmonautkinja NASA, prva crnkinja u svemiru, bila je savetnik za pitanja svemira u seriji i tesno je sarađivala s glumcima da bi im pomogla da usavrše likove koje tumače.
U pogledu vizuelnih rešenja, scenograf Sofi Bečer se za pomoć oko izgleda svemirskog broda Dedal i Olimpus Tauna, prve ljudske kolonije na Marsu, obratila agenciji NASA i kompaniji Spejs Iks. Kostimografkinja Danijela Kijankio je intenzivno proučavala vrste tkanina koje se danas proizvode da bi činile svemirska odela lakšim, snažnijim, fleksibilnijim i otpornim na zračenje kako bi mogla da zaštite kosmonaute sutrašnjice. Frejmstor, tim stručnjaka za vizuelne efekte, nagrađen Oskarom za film „Gravitacija”, radiće na konačnom vizuelnom identitetu serije.
VIZIONARI KOJI SU UTRLI PUT
MARS takođe prikazuje do sada neviđenu zbirku intervjua s najvećim naučnim umovima koji su trenutno angažovani na prevazilaženju mnogih prepreka koje stoje na putu eventualnog pionirskog lansiranja. National Geographic je dobio ekskluzivni pristup za snimanje Elona Maska (osnivača Tesle i Spejs Iks) i njegovog tima u kontroli leta u Spejs Iksu prilikom uspešnog sletanja višenamenske letelice Falkon 9, na brod bez ljudske posade nadomak istočne obale SAD prošlog aprila.
„Budućnost čovečanstva će se duboko podeliti između dva pravca: ili ćemo postati multiplanetarna vrsta i civilizacija koja putuje svemirom, ili ćemo ostati zaglavljeni na jednoj planeti do nekog eventualnog izumiranja. Da bih ja lično bio uzbuđen i inspirisan budućnošću, to mora biti ova prva opcija”, kaže Mask u seriji.
MARS zaista okuplja vodeće svetske umove kao nikada pre — zamislite najveće svetsku TED konferenciju o tehnološkom obrazovanju sa najfascinantnijim ljudima na Zemlji. Među ličnostima koje su intervjuisane u seriji su:
- Čarles Bolden, administrator NASA; bivši kosmonaut NASA
- Piter Diamandis, osnivač i izvršni predsednik „Eks-Prajz”; koosnivač i kopredsedavajući, „Planetari rizorsis”
- Nil de Gras Tajson, direktor, planetarijum Hajden u Centru za Zemlju i svemir Rouz
- Dejvid Dinges, profesor, odsek psihijatrije, Univerzitet Pensilvanije
- Kejsi Drajer, direktor, svemirska politika, Planetarno udruženje
- En Drujan, izvršni producent i scenograf, Kosmos
- Čarls Elači, direktor u penziji NASA Džet propalšn lab (JPL); profesor u penziji, Kaltek
- Džim Grin, direktor planetarnog odeljenja NASA
- Džon Gransfeld, administrator NASA, Naučni direktorat; bivši kosmonaut NASA
- Dženifer Heldmann, planetarni naučnik NASA
- Džedajda Ajsler, astrofizičarka sa brojnim priznanjima; istraživačica, National Geographic
- Tomas Kalil, zamenik direktora, Kancelarija za naučnu i tehnološku politiku Bele kuće; viši savetnik za nauku, tehnologiju i inovacije, Nacionalni ekonomski savet
- Rodžer Launius, direktor saradnik za kolekcije i kuratorske poslove Nacionalnog vazduhoplovnog i svemirskog muzeja Instituta Smitsonijan
- Džon Logsdon, profesor u penziji, političke nauke i međunarodni odnosi, Univerzitet Džordž Vašington
- Džejms Lavel, bivši kosmonaut NASA; komandir Apolo 13
- Elon Mask, generalni direktor i glavni diyajner, „Spejs eks”; generalni direktor, „Tesla Motors”; predsedavajući, „Solar siti”
- Stiven Petranek, pisac, „Kako ćemo živeti na Marsu”
- Meri Rouč, pisac, „Pakovanje za Mars”
- Dženifer Trosper, upravnica misije Mars 2020, JPL
- Endi Vir, pisac, „Marsovac”
- Robert Zjubrin, predsednik, „Marsovsko društvo”; predsednik, „Pajonir astronautiks”
Ljudska težnja da, ne samo dođemo do Marsa, već i da ga jednog dana kolonizujemo, izazvala je žestoke debate unutar zajednice istraživača svemira. Pitanje nije samo „možemo li“ već i „da li bi trebalo“. Nil de Gras Tajson nije ubeđen da bi trebalo da šaljemo ljude na Mars; on smatra da bi bilo potrebno manje napora i novca da smislimo kako da preživimo pretnje po Zemlju nego da kolonizujemo drugu planetu kako bismo sačuvali ljudsku vrstu: „Mislim da bi trebalo da posećujemo planete, onako kako biste posetili mesto na kome nikad niste bili… Ali mi smo evoluirali na Zemlji da bismo živeli na Zemlji.”
Stiče se utisak da je došlo do konsenzusa da će čovečanstvo jednom otputovati na Mars, ali je vremenski raspored takođe ostao predmet rasprave. Robert Zjubrin, predsednik, „Marsovskog društva“ i „Pajonir astronautiksa“ izneo je smelu tvrdnju: „Ako bi sledeći predsednik u proleće 2017. objavio svoju rešenost da pošalje ljude na Mars, mogli bismo da budemo tamo do kraja drugog mandata te administracije.“
GLOBALNI DOGAĐAJ
National Geographic će proširiti pripovedanje o MARSU uključivanjem šestodelnog digitalnog uvoda u seriju. Koncept Pre MARSA, koji će biti lansiran pre premijere serije, predstavlja sveobuhvatno iskustvo digitalne virtualne stvarnosti na adresi www.MakeMarsHome.com. Serija MARS će u oktobru ove godine imati i svoju izložbenu instalaciju u Njujorku. Pored toga, MARS će biti glavna tema novembarskog broja časopisa National Geographic, a biće predstavljena i u odvojenoj knjizi „MARS: naša budućnost na crvenoj planeti”, koja će biti u prodaji od oktobra. Knjiga za decu u izdanju National Geographic-a „MARS: crvena planeta” biće puštena u prodaju u septembru. Pored toga, za decu će biti objavljeni medijski i obrazovni materijali; niz predavanja uživo, kao i stalno praćenje projekta MARS na stranici www.nationalgeographic.com.
