Saznaj šta će žiri posebno ceniti kod tvoje recenzije! Intervju sa filmskim i književnim kritičarem Sašom Čirićem, dikretorkom kanala TV Prva Katarinom Pavlović i glavnom urednicom Pickboxa Anom Vidović, članovima žirija nagradnog konkursa „Gledaj serije i zaradi 20 hiljada dinara“.
Kakav žanr serija najviše volite da gledate? Koja serija vam je trenutno na reportoaru?
Katarina: Tokom radne nedelje najčešće gledam krimi serije, obzirom da nemam puno vremena, a ovaj žanr uglavnom ima epizode koje su celina svaka za sebe, pa je moguće gledati po jednu ili dve, bez priče koja bi me povukla da gledam jednu za drugom. Trenutno gledam Smrt u raju, Ubistva u Midsameru i Mladi inspektor Mors.
Ana: Najviše volim da se opustim uz neki napeti SF! Odmalena uživam u naučnoj fantastici, još od doba kada je televizija bila zdrava za decu i to mi je ostao najdraži žanr. Naravno, nisam isključiva, čak naprotiv, volim da bacim oko na sve i svašta, a najdraže mi je kad naletim na neku dobru, mračnu krimi priču, još ako je britanska, veselju nema kraja. A i humorističke su im bez premca, posebno dobri, stari klasici poput Mućki… Trenutno sam luda za Korporacijom i Aferom, totalno mi je slatka Kraljevska porodica gde su svi ludi, pijani, drogirani i napaljeni, a kad nemam pametnija posla, kratko se vratim na Svemirsku krstaricu Galaktiku…
Saša: Moj ukus obuhvata širok žanrovski spektar: od distopijske fantastike, istorijske drame, biografskih rekonstrukcija do različitih dokumentarnih filmova ili žanrovskih eksperimenata, a svakako mi ni detektivske serije (a la Šerlok Holms sa Kamberbačom), krimići, politički i erotski trileri nisu strani, o komedijama da ne govorimo. Eto, poslednje što sam gledao, zahvaljujući upravo Pickboxu, jeste prva sezona serije „Braindead“, kao politička satira i horor romansa u isto vreme, duhovita i poučna u isti mah.
Koji ste tip osobe: volite li bingovanje ili ipak nalazite užitak u svakodnevnom iščekivanju novih epizoda?
Ana: Inače sam veoma nestrpljiva, pa mi je bingovanje spasilo život… Kao klinka sam zapravo maštala o mogućnostima koje danas pružaju usluge poput Pickboxa! Ali opet, ima nečeg mazohističkog i u tom iščekivanju novog dela priče iz nedelje u nedelju…
Saša: Kao što bi Sir Oliver rekao u „Alanu Fordu“ (parafraziram): „Halo Bing, kako si, šta radi tvoj brat?“ Nažalost, bingovanje mi je u krvi. I to se ispostavlja kao prava opsesija, da ne kažem bolest gledalačke ovisnosti. Gledam epizodu za epizodom i po nekoliko sati dok se ne „zombifikujem“ i dok ne počnem da spavam širom otvorenih očiju. Možda sam krenuo sa serijom „Roma“ sa tim, nisam siguran. A nije da ne bih voleo da iščekujem nove epizode, ima i u tome neke draži, što doduše i činim, kad ne mogu da nađem nove epizode nego moram da ih čekam na nekom kablovskom kanalu. Poslednju seriju koju sam pratio na taj način, čini mi se, bila je „CIA u Berlinu“ ili „Berlin station“.
Katarina: Bingovanje, svakako. Ne mogu da organizujem posao i obaveze tako da uvek u isto vreme budem slobodna i odavno sve sadržaje koji me zanimaju gledam on-demand. Kod serija uvek sačekam da čitava sezona bude dostupna i tek onda gledam.
Možete li da nam date uvid u svoj radni dan? Sa kojim se izazovima susrećete?
Ana: To je poprilična svaštara od posla, ali recimo da se ja, zajedno sa svojim odeljenjem, brinem da sadržaj koji je Pickbox kupio završi na pravom mestu u pravo vreme. Kako na našoj samostalnoj usluzi, tako i na gotovo deset telekoma u regiji, na kojima se prikazuje Pickboxov sadržaj.
Uvek će biti korisnika koji se osećaju zakinuto, ali verujte da mi iz Odeljenja za sadržaj čujemo za svaku njihovu želju. Nekima je naprosto teško udovoljiti, često zbog razloga na koje ne možemo da utičemo.
Katarina: Rad na televiziji je uvek uzbudljiv i svaki dan donosi nešto novo, bio to uspeh ili izazov. Dan obično počinje analizom jučerašnjih rezultata gledanosti, u smislu detektovanja jakih i slabih tačaka i nas i konkurencije, kako bismo eventualno reagovali sitnim izmenama šeme. Ostatak dana nikad nije isti, a sve obaveze su praktično vezane za izbor i plasiranje najboljeg sadržaja, naravno u skladu sa planiranim budžetima. Za mene je najvažnije pravovremeno i dugoročno planiranje, zasnovano na istraživanju tržišta i usvojenoj strategiji, što kasnije omogućava dobru koordinaciju svih sektora u cilju privlačenja i zadržavanja publike. Uspeh programske šeme je rezultat zajedničkog rada i važno je povezati sve u celinu i naći pravu ravnotežu između interesa programa, promocije, prodaje, produkcije. Dobar tim i dobra organizacija su ključni, jer nam to oslobađa vreme da se bavimo kreativnim delom posla.
Šta najviše cenite u kritici? Koji elementi su neizostavni i koliko oštar treba da budeš, a da kritika ne zvuči pretenciozno?
Saša: Najviše cenim pronicljivost u opažanju, znanje u asocijacijama, duhovitost i provokativnost u pisanju, intelektualno poštenje u smislu iskrenosti i saopštavanja svojih stvarnih stavova i građansku hrabrost u detektovanju štetnih političkih i ideoloških poruka u filmu/knjizi/seriji. Dakle, cenim dosta toga, ali i zahtevam dosta toga od kritičara, ženskih koliko i muških, mladih koliko i starih. Neizostavna je takozvana imanentna analiza, analiza zapleta, motivacije, likova itd., rediteljske tehnike, slikovnosti i audio dimenzije, ali važna je i analiza konteksta: kada delo nastaje, kome se obraća i koja značenja proizvodi. Ja sam uvek oštar a stepen oštrine zavisi od filma/serije/knjige koju pratim a pretencioznosti se ne plašim. Kritika se piše i za više i za manje zahtevne čitaoce i svaka kritika uvek nađe put do svog čitaoca. Najpogrešnije je udvarati se i ulagivati se čitaocu, odnosno pokušavati da ga zavedeš jeftinom i ispraznom verbalnom pirotehnikom i bajatim štosevima ili smoriš lažnom ili preteranom učenošću.
Katarina: Očekujem da pruže sveobuhvatni uvid u seriju, da istaknu i dobre i loše strane. Što se tiče saveta, samo neka budu autentični. Volela bih da recenzije sadrže više njihovog ličnog viđenja serije, a m
