Moderni ratovi se nisu vodili samo na bojnim poljima. Koja će strana pobediti je zavisilo takođe i od fabrika, izuma i tehnološkog razvoja, pri čemu su brzina, efikasnost i primena tehnologije su određivale ne samo ishod rata već su istovremeno i postavile temelje moderne ere. Premijera druge sezone serije Ratne fabrike će se emitovati 8. februara u 21.00h, na kanalu Viasat History i posvećena je najvažnijim faktorima i pravcima razvoja u ratnoj industriji. U ovom članku predstavićemo sažeto ulogu ovih faktora.
Najvažnije oružje u Drugom svetskom ratu: nafta
Grad Baku u Azerbejdžanu, poznat i kao „crni grad“, bio je jedan od najvažnijih centara, kao i meta u Drugom svetskom ratu jer je polovina svetske nafte dolazila odatle. Adolf Hitler je bio opsednut naftom, jer bez nje ne bi uspeo blickrig, tj. munjeviti rat. Međutim, Nemačka je imala veoma ograničen pristup ovom resursu, pa je pre rata sklopila sporazum o nenapadanju sa Rusijom, u kojem se Nemačka složila da Rusima da novac i oružje u zamenu za naftu. Hitler je 1941. prekršio ovaj pakt i napao Rusiju zbog nafte, a svi tenkovi, avioni i oružje koji su jurišali u napad na Majku Rusiju su koristili rusku naftu.
Fijat i ratna politika
Fijat je osnovan 1899. godine i ubrzo postao jedan od stubova italijanske industrije zahvaljujući svojim modernim inovacijama, jeftinim proizvodima i Đovaniju Anjeliju, generalnom direktoru i osnivaču koji je imao briljantan politički um. Nakon neuspeha u Velikom ratu, fašizam se sve više širio u Italiji, pa se Anjeli priklonio Musoliniju. Njegov uspon na vlast učinio je Fijat moćnijim nego ikada do tada. Ali i pored naglog razvoja, Fijat nije mogao da zadovolji potražnju na početku Drugog svetskog rata. Musolini je morao da smanji deficit u proizvodnji uz pomoć Amerike. Međutim, najveći neuspeh italijanske fašističke partije je bio kada su radnici započeli štrajk nakon čestog savezničkog bombardovanja fabrika i uklonili Musolinija sa njegove pozicije, tako da je on svoju moć mogao da povrati samo uz pomoć Nemačke. U tom trenutku, Fijat je proizvodio samo vozila za linije fronta, a Anjeli nije imao pravo glasa po tom pitanju, pa je odlučio da sklopi pakt sa pokretom otpora. Izgledalo je kao da i dalje podržava ratne operacije režima, ali je istovremeno u tajnosti pružao informacije i oružje pokretu otpora. Ovo je bio rizičan potez koji je verovatno i spasao Fijat posle rata, a ova kompanija je i danas jedan od centara automobilske industrije.
Trka u nuklearnom naoružanju koja je okončala Drugi svetski rat
Mesec dana nakon napada na Perl Harbor, Ruzvelt je odobrio projekat za izradu atomske bombe koji su mu predstavili vodeći fizičari – uključujući Alberta Ajnštajna. Poduhvat poznat pod imenom „Projekat Menhetn“ je imao za cilj da iskoristi neverovatnu količinu energije koja nastaje cepanjem atoma i razvije bombu pomoću te energije. U to vreme, ovaj plan je postojao samo u umovima naučnika, ali Ruzvelt je znao da ovakvim oružjem može da okonča rat, pa je ubrzao razvoj projekta. Ubrzao ga je toliko da se tehnologija za bombu istovremeno razvijala na nekoliko različitih mesta da bi u junu 1944. godine, SAD počele da prave svoju prvu atomsku bombu, ali zbog pobede u Normandiji ona nije bačena u Evropi, već na Japan. Bomba je bačena 6. avgusta 1945. godine neposredno iznad Hirošime, a detonirana je pre nego što je pala na zemlju i odmah ubila 80.000 ljudi. SAD su bacile drugu bombu na Nagasaki tri dana kasnije i Japan je kapitulirao nakon devet dana. Bombe su ubile više od 100.000 civila, ali su takođe spasile mnoge živote koji bi bili izgubljeni u bitkama u samom Japanu. SAD su takođe želele da pokažu svoju moć Rusiji koja je ojačala tokom rata, a znale su da i Sovjeti prave svoju atomsku bombu. Usledio je Hladni rat i trka naoružanjem, na čijem je vrhuncu 1985. godine Amerika imala 20.000 nuklearnih bojevih glava, dok je Sovjetski Savez imao 38.000, pri čemu je za potpuno uništenje civilizacije bilo potrebno samo 400…
Fabrike oružja, neophodni resursi i razvoj oružja: druga sezona emisije „Ratne fabrike“ je posvećena vezi između Hitlera i Folksvagena, istoriji britanskih bombardera Lankaster i lovačkih aviona Zero koje je napravio japanski Mitsubiši, kao i nastanku Koltovog revolvera i legendarnog kalašnjikova. Poslednje, ali ne i najmanje važno, ova serija pruža uvid u gigantske ratne fabrike iz Velikog rata – samo na kanalu Viasat History.
