Krokodili koji se brzo kreću kreću, kao hrtovi, slonovi veličine zečeva i kitovi koji su tumarali zemljom na četiri noge? Današnje čuvene životinjske vrste imaju iznenađujuću, često šokantnu prošlost, kojom se bavi dokumentarac u dva dela pod nazivom Kada su kitovi hodali, čija se prva epizoda emituje u nedelju 14. februara u 13.00h na kanalu Viasat Nature. Štaviše, ovaj dokumentarac nam približava ova divna stvorenja na osnovu njihovih fosila, korišćenjem najsavremenije tehnike 3D prikaza, ali nas takođe podseća da bi zbog klimatskih promena, hiljade životinjih vrsta moglo začas da nestane. U ovom članku ćemo pisati o neobičnim precima nekih od ovih čuvenih životinja.
Krokodil biljojed, koji liči na hrta
Prvi krokodili koji su živeli pre 230 miliona godina, krajem razdoblja trijas, poznatiji kao poposaurusi, svojski su se potrudili da izgledaju kao dinosaurusi. Hodali su na dve noge, bili su krvožedni i brzi. Iako nisu bili tako brzi kao životinje iz podvrste sfenosukija, ova mala, četvoronožna stvorenja izduženih tela, koja su svojim stasom i brzinom podsećali na današnje hrtove, ipak su jedni od najranijih predaka krokodila.
Pre 150 miliona godina, tokom doba jure, nastala je još veća raznolikost u krokodilskim vrstama, koje su se borile za prevlast sa dinosaurusima. Dakosaurusi su živeli u moru i noge su im se pretvorile u peraja, dok su se sarkosukusi, koji su bili nalik današnjim krokodilima, bili mnogobrojni u slatkoj vodi i mogli su da porastu do dužine od skoro 12 metara. Među životinje nalik krokodilima spadao je i biljojed notosukus, koji uopšte nije izgledao poput današnjih krokodila – imao je kratke čeljusti, oči su mu se nalazile sa strane i mogao je da pomera donju vilicu napred-nazad – tako je žvakao biljke. Baš kao današnje koze!
Kit koji je hodao Zemljom
Do skoro nismo znali odakle potiču kitovi. Prvi fosil kita pronađen je 1830. u Meksičkom zalivu. Ljudi su mislili da je to kostur nekakve džinovske zmije, pa su ga nazvali bazilosaurus, što u prevodu znači kralj guštera. Ispostavilo se da su i te kako pogrešili: bazilosaurus je bio grabljivac iz reda kitova, oštrih zuba, koji je mogao da naraste do 20 metara i živeo je pre 35 miliona godina. Međutim, fosili najranijeg pretka kita pronađeni su u Pakistanu. Ovaj primerak nazvan je Pakicetus, njegova starost je procenjena na 49 miliona godina i imao je četiri noge.
Na prvi pogled, životinja koja je rekonstruisana na osnovu pronađenog kostura ne liči na kita, već je nalik psu duge njuške i ima stopala sa kožicom između prstiju, što znači da je ovo stvorenje delimično živelo u vodi, odnosno, na plaži jer, dok je lovilo plen u plićaku, hranilo je svoje mladunce na obali. Stručnjaci kažu da se ovo stvorenje potpuno opredelilo za život u vodenoj sredini pre otprilike 10–12 miliona godina: noge su mu se pretvorile u peraja, lobanja se izdužila, a nozdrve su se pomerile na vrh glave. Ali prava promena se desila pre oko 30 miliona godina, kada su se pojavili prvi kitoviusani, koji su koristili svoje uši kao sito da bi izdvojili hranu iz vode. Ti kitovi su se preselili u dubine okeana i njihova tela su značajno porasla: to su pravi preci današnjih kitova.
Evolucija je igrala čudnu igru sa životinjskim carstvom: dinosaurusi su se pretvorili u ptice, dok su slonovi mnogo porasli u odnosu na svoju prvobitnu visinu. Dokumentarni film Kada su kitovi hodali pokazuje ovu neverovatnu metamorfozu, koja i dalje traje. Od 14. februara, na kanalu Viasat Nature.
