Prostirući se na području tri puta većem od Pompeja, na 15 km od Napulja, nekada blistavi grad Baja, 100. godine pre nove ere, smatrao se najpoznatijim odmaralištem drevnog sveta. Međutim, Baja je sada najveće podvodno arheološko nalazište na svetu, ali ovaj simbol lepote i greha polako tone ispod površine mora. Mehaničko i biološko delovanje vode vremenom ugrožava ovo mesto svetske baštine, a sada stručni tim naučnika i tehničara radi danonoćno na zaštiti potopljenih ostataka. U specijalu od jedne epizode kanala Viasat History, Baja – Rimska Atlantida, koji se emituje u petak 20. maja u 21.00, gledaoci će dobiti ekskluzivan pristup kompleksnim operacijama, jer ovaj dokumentarac prati svaku fazu rada.
Smeštena u centru zaliva Pocuoli, Baja je sa jedne strane okružena lukom Puteoli (drevni Pocuoli), a sa druge strane lukom Kapo Miseno. Obe ove luke imaju ogroman prestiž. Jedna je nervni centar rimske trgovine koja može da primi preko 1.000 brodova godišnje i ima zadatak da snabdeva prestonicu hranom i dragocenim retkostima sa egzotičnog istoka, dok druga raspoređuje carsku flotu da brani interese celog zaliva. Pojavljuju se raskošne zgrade, monumentalne banje i javne kuće koje su posećivali bogati turisti. Nije slučajno što su carevi poput Cezara, Nerona, Marka Aurelija i Hadrijana ovde gradili svoje carske vile da bi se sklonili od užurbanog života prestonice. Stoga nije ni čudo da je baš u Pocuoliju amfiteatar rođen mnogo pre najpoznatijeg Koloseuma u Rimu.
Ali toliko raskoši ima i lošu stranu: bradiseizam. Cela oblast Flegrejskih polja je čep super-vulkana, trenutno jednog od najopasnijih na svetu. Ali Baja je uživala u toplim hidrotermalnim vodama ne znajući da će ta panaceja postati uzrok njenog sporog nestanka pod morskim pokrivačem. Danas su potopljeni ostaci zaštićeni stvaranjem arheološkog parka koji je odredište nove vrste podvodnog turizma. Međutim, kretanje mora oštećuje ovo drevno mesto, a grupa naučnika i tehničara se okupila da zaštiti potopljene ostatke.
Restauratori Centralnog instituta za restauraciju Italije koriste pionirske tehnike i hidrauličke maltere koji su isprobani i testirani u njihovim laboratorijama. Tokom faza restauracije, biolozi prikupljaju uzorke kako bi razumeli kako da uspore postepeno propadanje potopljenih struktura. Arhitekte i arheolozi mapiraju i istražuju lokalitet koji još nije odao sve svoje tajne i čuda skrivene na morskom dnu. Do sada je samo 30% blaga izneseno na svetlost dana.
Izuzetan i marljiv rad restauratora i operacija tima zabeležen je u ovom dokumentarcu koji takođe rekonstruiše život, istoriju i tajne potopljenog grada Baje, Pocuolija i Misena – koji su nekada bili luksuzni deo Rimskog carstva koji je služio da ugodite sebi. Baja – Rimska Atlantida biće ekskluzivno emitovana u petak 20. maja u 21.00.
