Mediji sve više utiču na izbor hrane
Pored kulture, tradicije i običaja kao bitnih faktora koji utiču na izbor namirnica koje koristimo u ishrani, u poslednje vreme veliki uticaj na naše odluke imaju i mediji, kazala je načelnik Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Srbije Jelena Gudelj Rakić.
Poruke koje se prenose preko medija veoma se čuju, vide i usvajaju počevši od najranijeg uzrasta i imaju veliki uticaj na formiranje stavova i ponašanja najviše dece i mladih, kazala je ona novinarima u okviru interaktivnog seminara – radionice za eksperte iz Srbije i Italije na temu „Hrana i nauka: institucije, zdravstvo, kultura“
Prema njenim rečima, dete već sa šest meseci može da prepozna sliku, a ustaljivanje u izboru određenih vrsta hrane ostvaruje se u izrastu između devete i 11 godine.
Takođe, najraniji i veliki uticaj na decu mediji imaju kroz crtane filmove i reklame koje se emituju između njih.
Gudelj Rakić je objasnila da uticaj medija može biti i pozitivan i negativan – poruke koje dobijamo preko medija mogu biti eksplicitne, ali i implicitne kada nagoveštavaju koji efekat ili kakav rezultat ćete imati ako koristite ili ne neku vrstu hrane.
„Veoma važan segment je medijska pismenost posebno dece i mladih kako bi oni mogli da razdvoje ono što su značajne poruke za njih i ono što je pokušaj proizvođača da samo prodaju svoj proizvod“, dodala je Gudelj Rakić.
Govoreći o sticanju zdravih navika u ishrani, Gudelj Rakić je kazala da se one stiču u porodici, te da zbog toga fokus treba da bude na porodičnoj ishrani, negovanju zajedničkog doručka kod kuće, okupljanja za stolom za vreme porodičnog ručka bez obzira na brz tempo života i malo vremena.
Osim toga, trebalo bi se vratiti nekom tradicionalnom načinu kupovine i pripreme hrane, jer sve ono što je instant nije dobro za naše zdravlje, istakla je ona podsetivši na izreku „bez obzira ko je otac bolesti, nepravilna ishrana je majka“.
Predstavnik Instituta za higijenu i tehnologiju mesa Slobodan Lilić je kazao da je u današnje vreme, zbog stila života, potrebno da se hrana reformuliše, što znači da se u prerađenoj hrani nađe što manje masti, šećera i soli.
Takođe, kako je naveo, postoji i hrana sa dodatnom vrednoscću obogaćena omega tri masnim kiselinama, vitamnima i mineralima.
„Ranije je so bila veoma važna za konzervisanje hrane i njego održavanje i transport na veće udaljenosti, međutim pojavom drugih metoda konzervisanja, kao što su toplotna obrada i hlađenje, so ima sve manju ulogu“, ukazao je Lilić.
I pored toga, ljudima je so potrebna, te je preporuka da se dnevno unosi do 1.500 miligrama natrijuma dnevno, a tolerišući unos je 2.300 miligrama.
Lilić je upozorio da moderan čovek unosi oko 3.500 miligrama natrijuma dnevno što dovodi do pojave esencijalne hipertenzije i smanjenja elastičnosti krvnih sudova, a konsekvetno tome do pojave kardiovaskularnih oboljenja kao što stu infarkt miokarda.
Postoji, prema njegovim rečima, više načina da se smanji so u hrani, međutim treba voditi računa i o zadovoljavanju ukusa potrošača.
So u proizvodima od mesa može se smanjti za 30 do 50 odsto, a već sve preko toga dovodi do pojave gorkog ukusa, što potršače odbija od tih proizvoda, objasnio je Lilić.
Smanjenje soli je, prema njegovom mišljenju izazov za industriju hrane, a cilj je da se do 2016. godine so u proizvodima od mesa smanji za oko 15 odsto.
Kako je naveo, u EU postoje komiteti koji se bave smanjivanjem soli u hrani, što ima i svoju ekonomsku opravdanost.
Svako smanjivanje soli dovodi do manje troškova za lečenje kardiovaskularnih oboljenja, pa se mogu ostvariti i milionske uštede, zaključio je Lilić.
