Škotski virus: ko bi sve da se otcepi?
Sutrašnji referendum o nezavisnosti Škotske mogao bi da stvori prvu novu državu u granicama EU, ali i da ulije snagu čitavom nizu pokreta za otcepljenje u zapadnoj Evropi, navodi danas Dojče vele.
Nemački radio podseća da su raspadom SFRJ i S S S R nastale nove države na istoku Evrope, dok se činilo da su granice na Zapadu čvrste, uprkos pojedinim separatističkim pokretima.
Predstojece izjašnjavanje o nezavisnosti Škotske menja situaciju i, ukoliko Škoti podrže otcepljenje, Ujedinjeno Kraljevstvo je najavilo da će priznati volju naroda, što bi moglo da podstakne čitav niz separatističkih pokreta u zapadnoj Evropi.
Škotski entuzijazam najviše je nadahnuo Katalonce. Mada taj region ima značajnu kulturnu i politicku autonomiju i sopstveni parlament, za mnoge Katalonce to nije dovoljno. Oni žele sopstvenu državu, pre svega iz ekonomskih razloga, jer smatraju da Španija iskorišcava njihovo bogatstvo.
Otkako je pocela ekonomska kriza, broj pristalica nezavisnosti osetno je povećan. Referendum će u novembru biti održan i u Barseloni, ali, za razliku od Londona i Škotske, Madrid ne priznaje taj korak.
Baskija je ekonomski mnogo slabija od Katalonije, ali su zato tamošnji separatisti bili mnogo nasilniji. U borbi za nezavisnost, organizacija ETA je za 50 godina ubila preko 800 ljudi, ali se pre tri godine odrekla nasilja.
I Baskijci i Katalonci na putu ka nezavisnosti i dalje tapkaju u mestu pošto, po španskom ustavu, jedino centralna vlada može da raspiše referendum, a vlast u Madridu to odbija, isto kao i glasanje u Kataloniji.
U Belgiji, na najnovijim parlamentarnim izborima najviše glasova je osvojila Nova flamanska alijansa, koju predvodi Bart de Vever. Taj političar veruje da je belgijska država pred raspadom i da bi trebalo graditi samostalnu Flandriju.
Separatizam u Belgiji prilično je neobičan. Ako se otcepi flamanski deo, država će izgubiti više od pola stanovništva, ali i privredne snage.
Veliki problem bio bi i status Brisela u kome su sedišta EU i NATO. Neki već pominju i pripajanje frankofone Valonije Francuskoj, Luksemburgu, pa čak i Nemackoj.
U Italiji, secesija severa ima potpuno ekonomske pobude – tamo se nalaze razvijeni regioni Lombardija, Pijemont, Venecija, kao i druge bogate i industrijalizovane oblasti, čije stanovništvo često smatra da jug Italije živi na grbači marljivog severa.
Takozvana „Liga za Sever“ nekada je tražila nezavisnu „Padaniju“, oblast koja bi obuhvatala razvijeni sever današnje Italije.
Južni Tirol je zvanično unutar granica Italije, ali tek od kraja Prvog svetskog rata. Ranije je pripadao Austrougarskoj. Stanovnici Južnog Tirola uživaju znatnu jezičku i političku autonomiju, a raspolažu i dobrim delom prihoda od poreza.
Međutim, ekonomska kriza ponovo je probudila separatizam. Italija je, posle Grčke, druga po zaduženosti u evrozoni i muče je velike privredne teškoće.
Tirolci su imućni i ne žele da se opterećuju problemima zajedničke italijanske države. Sve se glasnije čuje parola: Dalje od Rima.
Na Korzici, militantne grupe su godinama pokušavale da se nasilno odvoje od Pariza, dok su francuske vlasti suzbijale autonomaške tendencije, uključujući korišćenje lokalnog jezika u školama i u javnom životu.
Potencijal za sukobe ostaje kada je francuska vlada 2000. godine predložila prilično neupadljive mere za povećanje autonomije Korzike, konzervativna opozicija u toj zemlji izašla je na barikade.
U Nemačkoj, veoma mali broj Bavaraca ozbiljno misli da je osnivanje sopstvene države pravi potez, mada je zvanični naziv ove nemačke pokrajine „Frajštat Bajern“, odnosno „Slobodna država Bavarska“.
Ta nemačka federalna jedinica na jugu zemlje verovatno bi mogla da se snađe i odvojeno od ostatka Nemačke. Bavarska ima najveću površinu od svih nemačkih saveznih država, u njoj živi 13 miliona ljudi, i ona ima najveći privredni obrt u Nemačkoj.
Kao i drugde, to bogatstvo izaziva trzavice. Bavarci smatraju da previše novca odlazi u zajedničku kasu.
Doduše, ima i oštrijih stavova: član stranke bavarske Hrišcansko-demokratske unije (CSU), novinar Vilfrid Šarnagel, u svojoj knjizi „Bavarska može i sama“ zalagao se za izlazak iz Savezne Republike Nemacke. Za sada, nema opštenarodnog pokreta koji deli njegove stavove.
