Pčele umeju da računaju i da prepoznaju licaPčele su sposobne za apstraktno razmišljanje – umeju da računaju i da prepoznaju lica, zaključak je istraživanja koje je sprovela francuska naučnica Oror Avarges-Veber sa Univerziteta nauke u Tuluzu.
Iako im mozak nije veći od glave špenadle, pčele imaju „odličan vid i izuzetno pamćenje“, navela je mlada naučnica koja je za svoj rad o ovim insektima dobila L’Oreal-Unesko nagradu za žene u nauci, koju godišnje dobija pet najuspešnijih naučnica u svetu.
Ona je uspela da dokaže da se pčele ne rukovode isključivo instinktom. Testovi, sprovedeni u prirodi, pokazali su da pčele „prilagođavaju svoje ponašanje u zavisnosti od okruženja i prethodnih iskustava“.
Dosad se smatralo da je sposobnost povezivanja raznih elemenata svojstvena isključivo ljudima i nekim majmunima.
„Često se misli da samo veliki majmuni poseduju inteligenciju, ali to nije tačno“, istakla je Avarges-Veber.
Francuska naučnica će sada pokušati da shvati kako pčele uspevaju da obave kompleksne radnje sa samo milion neurona (poređenja radi, ljudi imaju 100 milijardi neurona).
Ona namerava da dalje istražuje u nekoliko smerova, u nastojanju da otkrije da li mozak pčele ima efikasniju metodu tretiranja informacija od ljudskog mozga i da li je moguće da se jedan isti neuron koristi za obavljanje različitih funkcija.
Istraživanje Avarges-Veber o kongnitivnom funkcionisanju pčela moglo bi da pomogne i u boljem razumevanju rada ljudskog mozga, kao i da utuče na razvoj veštačke inteligencije.
Iako se njen rad, realizovan u okviru doktorske teze, neposredno ne odnosi na zaštitu ove vrste koja je sve više ugrožena, Avarges-Veber se nada da će on „skrenuti pažnju javnosti na potrebu da se pčele zaštite time pre što je reč o inteligentnim insektima“.
Toksični molekuli pesticida „ne ubijaju direktno pčele, ali negativno utiču na njihov nervni sistem“, objasnila je francuska naučnica.
„Njihovo pamćenje slabi, one se gube u prostoru i prestaju da razlikuju mirise“, upozorila je ona.
Prve studije o pčelama objavljene su početkom XX veka. Austrijski etolog i Nobelovac Karl fon Friš prvi je odgonetnuo „jezik pčela“: da bi ukazale na izvor hrane drugim jedinkama, pčele izvode suptilan ples. Fon Friš je, takođe, dokazao da pčele umeju da razlikuju boje.
