Proteini nas programiraju, a sve počinje s majčinim mlekom
Dojenje je zlatni standard prehrane odojčeta, a majčino mleko prilagođeno je upravo detetu koje majka doji. Dojenje ima neosporiv i dokazan pozitivan uticaj kako na odojče tako i na majku koja doji. Poslednjih godina u porastu je isticanje važnosti dojenja, a statistički podaci govore da su majke sve predanije isključivom dojenju u ovom važnom životnom razdoblju.
Majčino mleko je „živa hrana“
Majčino mleko jedina je „živa hrana“ pa se menja s obzirom na potrebe odojčeta, a zanimljivo je da se promene u sastojcima događaju čak i za vreme samog dojenja. Poznato je da tokom laktacijskog razdoblja majčino mleko menja svoja svojstva pa tako iz oblika guste žućkaste tečnosti visoke energetske vrednosti i nutritivnog sastava, kolostruma (prvog mleka), kroz prelaznu fazu poprima svoj zreli oblik.
Sastav majčinog mleka je jedinstven pa osim nutrijenata važnih za normalan rast i razvoj deteta, ono sadrži i niz biološki aktivnih sastojaka poput enzima, hormona, faktora rasta, antitela, imunih ćelija, ali i živih mikroorganizama koji se smatraju prvim probioticima. Upravo iz ovog razloga dojenje ima neosporivo pozitivan učinak na rast, razvoj i zdravlje deteta.
Sastav majčinog mleka savršeno se poklapa s potrebama odojčeta
Energetske i nutritivne potrebe odojčeta brzo se menjaju tokom njegove prve godine života, zbog čega dolazi do promene sadržaja gotovo svakog sastojka majčinog mleka. Istražujući sastav, pokazalo se da tokom vremena laktacije dolazi do velike promene upravo u količini proteina. Kolostrum, mleko koje se stvara u prvih nekoliko dana nakon porođaja, sadrži izrazito visoku koncentraciju proteina koja se kreće od 3 do 4,5 g/100 kcal. To se objašnjava činjenicom da tek rođeno dete, uz izuzetno visoku brzinu rasta, konzumira relativno male količine majčinog mleka. Postupno povećanje unosa majčinog mleka i smanjena brzina rasta deteta tokom prvih 6 meseci života dovodi do toga da koncentracija proteina značajno opadne u sledećih nekoliko meseci.
Uloga proteina iz majčinog mleka u rastu i razvoju
Proteini u majčinom mleku nemaju „samo“ ulogu hranjivih sastojaka, oni su mnogo više pa čine najveći broj biološki aktivnih supstanci koje deluju na razvoj svih organskih sistema, a posebno razvoj imunološkog, moždanog i hormonalnog sistema. Osnovne gradivne jedinice proteina su aminokiseline. Trenutna naučna saznanja opisuju proteine kao „programski jezik“ koji uveliko utiče na način „metaboličkog programiranja“, odnosno rad metabolizma. Postoji, naime, preko 20 različitih aminokiselina koje se mogu međusobno spajati i kombinovati u različite duge lance te su upravo one zaslužne za stvaranje pojedinih vrsta proteina, koji tada u detetovom organizmu deluju kao „graditelji“, „branitelji“ ili „pomoćnici“. Veliki broj aminokiselina spada u grupu molekula koje ljudski organizam ne može sam da proizvede pa ih je potrebno unositi prehranom. U vreme dojenja broj esencijalnih molekula koje organizam ne može sam da stvori znatno je veći. Majčino mleko sadrži sve aminokiseline i posebno „skrojene“ proteine tačno prema potrebama odojčeta, kako bi se osigurao najbolji gradivni materijal za rast i razvoj deteta. Osim što izgrađuju gotovo sva tkiva čovekovog organizma, proteini iz majčinog mleka učestvuju u probavi i iskorišćavanju ostalih hranjivih sastojaka prisutnih u majčinom mleku, odbrani organizma od infekcija i regulaciji rada imunog sistema, čime se smanjuje mogućnost razvoja alergija.
Novija naučna istraživanja, među kojima se ističu ona Nestlé Nutrition Instituta, potvrđuju da proteini iz majčinog mleka imaju neosporno značajnu ulogu u razvoju detetovog mozga, ali i u prevenciji gojaznosti i s njom vezanih bolesti, poput kardio vaskularnih oboljenja i dijabetesa kasnije u životu. Upravo iz ovog razloga proteini u majčinom mleku danas predstavljaju jednu od vodećih tema naučnog pedijatrijskog kruga.
Upravo ovaj savršen sastav i jedinstvenost majčinog mleka nemoguće je zameniti kravljim mlekom. Kravlje mleko ne može nadoknaditi potrebe odojčeta, šta više njegova upotreba kao osnovnog mleka u vreme dojenja može imati teže posledice na zdravlje deteta. Iz ovog razloga krovne institucije poput Svetske zdravstvene organizacije i Evropskog društva za dečiju gastroenterologiju, hepatologiju i prehranu (ESPGHAN) savetuju davanje kravljeg mleka detetu tek nakon napunjene 1. godine života.
Tena Niseteo, dipl.ing.preh.teh., klinička nutricionistkinja
