Stan u kom je nastala Pipi Duga Čarapa otvoren za javnost

Stan švedske dečje spisateljice Astrid Lindgren, koja je stekla svetsku slavu serijom romana o Pipi Dugoj Čarapi, biće od sutra otvoren za javnost – ali ne i za decu.
Kako prenosi AP, stan u Stokholmu u kom je nastala simpatična devojčica riđih pletenica, ostao je netaknut od Lindgrenine smrti 2002. godine, a naslednici su odlučili da ga kao muzej otvore za posetioce.
„Ovde su napisani vanvremenski klasici ‘Pipi Duga Čarapa’, kao i bezbroj pisama i članaka“, kažu u Društvu Astrid Lindgren koje organizuje posete muzeju sa vodičem.
Posete moraju da budu unapred najavljene na vebsajtu društva, a samo 12 osoba će moći istovremeno da obiđe stan-muzej.
Odlukom koja se kosi sa poznatom Lindgreninom ljubavlju i poštovanju prema deci, društvo je zabranilo ulazak deci mlađoj od 15 godina.
Priča o Pipi nastala je 1941. , a objavljena je 1944. godine.
To je je bila prva knjiga Astrid Lindgren (1907-2002) koja nikada nije planirala da postane pisac.
Romani o Pipi prevedeni su na 92 jezika, a prema njima je snimljeno više crtanih i igranih filmova.
Pipi je neobična, veoma otresita devojcica. Posebno 1940-ih, kada su izdate knjige, mogla se smatrati kontroverznom: ona je najjača na svetu, ima pege na licu i njene riđe pletenice joj stoje ravno na glavi, nevaspitana je i neustrašiva. Odrasla je bez roditelja i živi u kući zvanoj Vila Vilekula, zajedno sa tačkastim konjem Malim Prijateljem i majmunom Gospodinom Nilsonom.
Na adresi Dalagatan 46, u Stokholmu, Lidgren je provela veći deo svog života. Tu su rasla i njen deca, Lase i Karin, od kojih je kasnije pozajmila ideje za mnoge knjige.
Poznate knjige poput „Karlson s krova“, „Emil iz Leneberja“ i „Braća Lavlje srce“ morale su prvo da prođu oštru cenzuru dece Astrid Lindgren. Ove knjige i danas se čitaju širom sveta, a Lindgern je 1985. u Srbiji dobila Povelju Zmajevih dečijih igara.
Lindgren je prva autorka dečijih knjiga koja je dobila Nagradu za mir nemačkih knjižara (1978). Govor koji je održala povodom nagrade iskoristila je da se založi za odgajanje dece bez nasilja. Za prava dece zalagala se i u dubokoj starosti.
Međutim, misli Lindgren nisu bile samo u svetu dečijih knjiga, već je pasionirano pratila i politiku, prenosi Dojče vele.
U jesen 1939. počela je da piše dnevnik u kom je zapisala: „Šteta što niko ne ubije ovog Hitlera“.
Njeni ratni dnevnici (1939-1945) nedavno su objavljeni pod naslovom „Čovečanstvo je izgubilo razum“.