Istraživači sa Univerziteta u Misuriju tvrde da vežbanje ili redovan fizički trening igra važnu ulogu u borbi protiv gojaznosti, uprkos ranijem verovanju da vežbanje podstiče apetit i unos hrane i smanjuje dnevne aktivnosti. Međutim, ovaj tim je ustanovio da vežbanje ipak dovodi do mršavljenja bez smanjenja unosa hrane i podstiče razvoj zdravih crevnih bakterija za koje se veruje da pomažu u sprečavanju gojaznosti.
,,Pacovi koji su vežbali su imali brži metabolizam, bili aktivniji kad nisu trčali po svom točku i doživeli promenu u sastavu crevnih mikroba, što ih možda stavlja u bolju poziciju da spreče gojenje u budućnosti u odnosu na druge grupe’’, kaže Viki Vijera-Poter (Vicki Vieira-Potter), asistent profesora nutricionizma i fiziologije vežbanja na ovom univerzitetu.
Cilj ovog istraživačkog tima je bio da prouči vežbanje nezavisno od mršavljenja i utvrdi druge posledice fizičke aktivnosti po metabolizam. Podelili su mlade pacove sklone gojenju u tri grupe.
Dve grupe su bile sedentarne dok je treća vežbala. Jednoj od dve sedentarne grupe je bilo dozvoljeno da jede hranu bogatu mastima koliko želi, dok je druga imala kontrolisanu ishranu koja je odgovarala gubitku telesne težine usled vežbanja.
Treća grupa je vežbala na točkovima koji se vrte i bilo joj je dozvoljeno da jede koliko želi. Kako se i očekivalo, oni pacovi koji su bili fizički neaktivni i jeli onoliko hrane koliko su želeli su postali gojazni nekoliko nedelja nakon eksperimenta.
Sedentarni pacovi koji su imali strogu dijetu nisu postali gojazni. Međutim, oni koji su imali programirane vežbe i neograničen pristup hrani su metabolički bili zdraviji i imali drugačije mikroorganizme u crevima koji su razlagali hranu u odnosu na ove dve sedentarne grupe.
,,Ova otkrića potvrđuju da je vežbanje važna komponenta celokupnog zdravlja i da je od ključne važnosti u borbi protiv gojaznosti, naročito u mladom uzrastu’’, zaključuje Vijera-Poter.
