Bečko ekološko savetovalište koje se nalazi pod pokroviteljstvom gradskog sekretarijata za ekologiju daje savete kako da se sačuva i razmnožava najbolje seme za baštenske plodove. U vreme kada veliki koncerni patentiraju seme biljaka, skupljanje i ponovna upotreba semena iz sopstvene bašte predstavlja način da se očuva raznolikost sorti. Takozvane hibridne sorte vrlo retko prenose svoje specifične odlike na sledeću generaciju, pa se plodovi mogu razlikovati iz godine u godinu, stoga je važno koristiti nehibridne sorte za skupljanje semena iz bašte.
Bečko ekološko savetovalište preporučuje da se izaberu najzdravije i najotpornije biljke i koriste samo najukusniji plodovi. Možda su kod neke biljke tipične odlike te sorte posebno dobro izražene i prepoznatljive? U tom slučaju možete obeležiti plodove čije ćete seme sačuvati i koristiti za sledeći zasad. Ovakav poduhvat je najuspešniji, ako se primenjuje na biljke koje vrše samooprašivanje. Ove biljke u većini slučajeva ne mogu da se ukrštaju sa drugim sortama i njihovi plodovi se ne razlikuju od plodova prethodnih generacija. Tu spadaju paradajz, grašak, većina sorti pasulja, zelena salata, crni luk i praziluk.
Paradajz mora da bude potpuno zreo da bi se seme sačuvalo, kod graška i pasulja su ljuske već suve, kada je seme zrelo za berbu. Kod mesnatih plodova kao što je bundeva seme mora da se očisti od mesa. Sakupljeno seme treba dobro oprati tekućom hladnom vodom, zatim posušiti i čuvati u papirnim kesama ili zatvorenim staklenim posudama do sledećeg proleća kada se može zasaditi, savetuju Bečki stručnjaci.
