Nemački istoričar: Prvi vampiri su iz Hrvatske i Srbije
Iako je u svetu ustaljeno mišljenje da vampiri potiču iz Rumunije i Transilvanije, nemački istoričar dr Peter Mario Krojter u svom doktoratu „Verovanje u vampire u jugoistočnoj Europi“ tvrdi kako su Srbija i Hrvatska zapravo kolevke ovih mitskih bića, piše „Slobodna Dalmacija“.
Nemac to argumentuje time što prvi sačuvani pisani dokumenti o verovanju u vampire, koje je pronašao, ne potiču iz Rumunije, nego iz Srbije, a potom i iz Hrvatske.
On u svom radu spominje ukaz cara Stefana Dušana iz 1342. godine, kojim se sveštenicima zabranjuje učešće u iskopavanju i spaljivanju leševa za koje se sumnjalo da imaju čarobne moći.
Kao prvi konkretni slučaj navodi priču o Arnontu Pavlu iz, kako kaže, sela Medveđe blizu Beograda iz 1720. godine, koga je, navodno, progonio vampir, zbog čega se Pavle premazao krvlju samog vampira kako bi ga se oslobodio, ali nije uspeo jer su seljaci ubrzo pronašli Arnontov leš i spalili ga, za svaki slučaj.
Da je mitom o vampirima od davnina bila „zaražena“ i Hrvatska dr Krojter potvrđuje pričom o postojanju tzv. kršnika u Dalmaciji – koji se bore protiv vampira.
Reč je o ljudima koji su rođeni u posebnim okolnostima, recimo za vreme jakog nevremena.
Duša napušta telo kršnika, kad je to potrebno, i kreće u borbu protiv vampira, objasnio je dr Krojter.
Pisana dokumenta o vampirima u Rumuniji pojavljuju se mnogo kasnije, pa se tvrdnje dr Krojtera da je je reč o velikoj zabludi o poreklu vampira mogu smatrati tačnim, kaže bivši opatijski gradonačelnik dr Amir Muzur, veliki poznavalac istorije.
On, međutim, skreće pažnju da u vezi s vampirima postoji tradicija koja se često prepliće s onom o vukodlacima, vešticama i koja je vezana za kult plodnosti, tako da je teško tačno utvrditi njihovo poreklo.
Čitav Balkan je bio inficiran tim kultom, a stvarno postoje i dokumentovane ilustracije brojnih slučajeva na ovim prostorima, kaže dr Muzur.
Kolekcionar Marinko Poljak u potpunosti deli mišljenje nemačkog istoričara.
-Naši stari ljudi su imali razne uzrečice kojima su nas plašili, a koje su se zadržale do današnjih dana: ne gledaj se noću u ogledalu, ne zviždi noću, ne hodaj unazad, ne drži noću otvoren prozor da ti ‘mora’ ne uđe i isisa iz tebe snagu – objašnjava Poljak.
