U većini slučajeva, cilj unosa hrane je da budemo manje gladni – ili, u idealnom slučaju, da uopšte ne budemo gladni – kad završimo s jelom.
Ali to nije uvek slučaj kod mnogih ljudi. Moguće da pojedete ceo obrok, pun namirnica koje bi trebalo da vas zasite, a da se na kraju osećate kao da biste mogli da pojedete još jedan ceo obrok.
Ako ste se ikad ovako osećali, može da vas uteši činjenica da definitivno niste jedini. Sajt INSIDER je razgovarao sa Brigit Zejtlin, dijetetičarkom i vlasnicom BZ Nutritiona, kako bismo saznali zašto nekad niste siti nakon obroka – i šta možete da uradite povodom toga.
Osećaj sitosti nakon jela ne zavisi uvek od toga koliko obrok sadrži kalorija
U stvari zavisi od toga koliko brzo vaše telo metabolizuje hranljive materije u obroku.
„Naša tela razlažu i vare različite namirnice različitom brzinom”, kaže Zejtlin. „Namirnice kojima je potrebno više vremena da se razlože i svare nas duže čine najsitijim.”
Tako da ako jedete namirnice koje se brzo vare (poznate kao „prosti” ugljeni hidrati kao što su beli hleb i pasta), možete ponovo biti gladni za sat vremena.
Verovatnoća da ćete biti gladni posle jela obično zavisi od toga da li taj obrok sadrži vlakna, proteine i masti
„Cela poenta unosa hrane je da budete siti i zadovoljni”, kaže Zejtlin. „Želimo da uživamo u onome što jedemo, dobijemo dovoljno energije da bismo nastavili da funkcionišemo u narednih par sati i zadovoljimo svoju glad.”
Da bi se to postiglo, Zejtlin predlaže obroke i užine sastavljene od onoga što ona naziva „trojstvom za sitost” – vlakana, proteina i zdravih masti.
„Vlakna (povrće, voće, žitarice od celog zrna) predstavljaju ono što vašem obroku daje punoću i suštinu, proteini (mahunarke, semenke, jaja, riba, pileće/meso, mlečni proizvodi) nam daju taj osećaj zadovoljstva, a zdrave masti (orašasto voće, semenke, avokado, maslinovo ulje) nas najduže čine sitim”, kaže Zejtlin.
Čak i ako jedete dovoljno, moguće je da je glad koju osećate nakon jela posledica onoga što pijete tokom dana – ili ne pijete tokom dana.
„Naše telo tumači žeđ kao glad, tako da možete da se osećate gladnim čak i ako ste u stvari žedni”, kaže ona. „Ako vam je cilj da popijete osam do 10 čaša vode dnevno, trebalo bi da znate razliku između žeđi i prave gladi.”
Zejtlin takođe preporučuje da proverite koliko ste pod stresom, naročito ako znate da ste uneli dovoljno hrane sa dovoljno hranljivih materija tog dana
„Ponekad kad smo pod stresom, depresivni, kad nam je dosadno ili smo nervozni, okrećemo se dodatnim užinama/obrocima iako nismo zapravo gladni. Zato ako se osećate gladnim odmah nakon obroka, zapitajte se da li ste uneli pravu kombinaciju a potom da li ste pili dovoljno vode. Ako su obe ove stvari u redu, onda se zapitajte da li ste zaista gladni ili su to ostaci stresa”, kaže Zejtlin. ”
Ako niste sigurni, idite u kratku šetnju, proćaskajte sa prijateljem ili primenite neku drugu tehniku u borbi protiv stresa. Ovo može da umanji nervozu, što zauzvrat može da eliminiše želju za hranom.
Naravno, ako ste i dalje gladni, moguće je da tog dana jednostavno nije dovoljno jeli
U tom slučaju nema razloga da sebi uskraćujete hranu.
„Ako preskačete obroke tokom dana, sigurno ćete biti jako gladni u vreme sledećeg obroka, što neminovno dovodi do prejedanja i osećaja da ne možete da se zasitite. Unos manjih a češćih obroka tokom dana će staviti vašu glad pod kontrolu a vi ćete biti svesniji kada glad nastupi tako da možete da date svom telu ono što mu zaista treba.”
Da biste izbegli konfuziju oko gladi, Zejtlin preporučuje unos tri ili četiri manja obroka i/ili užine dnevno.
„To će vam pomoći da se osećate sitijim (i sa više energije) tokom dana a deluje kao unutrašnji vodič za otkrivanje pravih napada gladi”, kaže ona.
Izvor: http://flip.it/4.XtuJ
