Chapter 4, PR agencija za usluge u oblasti odnosa s javnošću, sprovela je tradicionalnu godišnju anketu, čija je tema ovog puta bila percepcija stručne javnosti o održivom poslovanju. U anketi su učestvovali ispitanici iz korporativnog sektora (59,6%), medija (31,3%) i nevladinog sektora (9,1%), a rezultati su pokazali status percepcije tema društvene odgovornosti i održivog poslovanja. Dodatno su nam ukazali na prostor za unapređenje razumevanja ovih tema i njihove sprege sa komunikacijom i uspešnim poslovanjem u Srbiji.
PODJEDNAKO VAŽNI FINANSIJSKI REZULTATI I UGLED KOMPANIJE
Prema mišljenju više od sedamdeset odsto ispitanika uspešnost kompanije ogleda se u dobrim finansijskim rezultatima, a dve trećine ispitanika smatra da je odraz uspešnosti baziran i na ugledu kompanije. Ispitanici još izdvajaju i stabilan, kompaktan i uspešan tim (47%), dobru reputaciju u poslovnoj zajednici (36%), kao i samoodrživi model (34%). Samo jedan odsto ispitanika smatra da uspeh poslovanja kompanije čini otvorena saradnja sa javnim sektorom.
FLEKSIBILNOST POSLOVNOG MODELA ČINI POSLOVANJE ODRŽIVIM
Više od 50 odsto ispitanika ocenilo je da poslovanje jedne kompanije održivim u najvećoj meri čini fleksibilan poslovni model koji omogućava brzo prilagođavanje tržišnim promenama i potrebama. Prema mišljenju ispitanika za održivost poslovanja važni su izbalansirani prihodi i rashodi, dok poštovanje principa jednakosti tek pet odsto ispitanika smatra bitnim.
Takođe, više od polovine ispitanika smatra i da pozitivan uticaj kompanija na značajna društvena pitanja povoljno utiče na razvoj kompanije, kroz bolji ugled među potrošačima i poslovnoj zajednici. Ispitanici smatraju da društvena odgovornost donosi veću prepoznatljivost i doprinosi pozicioniranju kompanije kao lokalno relevantnog partnera posvećenog društvu.
DA PROFIT NE BUDE JEDINI MOTIV
U otvorenom pitanju na temu percepcije društvene odgovornosti kompanija veliki broj ispitanika se slaže da se odgovornost kompanija ogleda i u tome da kompanije ne budu motivisane isključivo profitom, već sagledavanjem šire slike i uticaja na društvo i životnu sredinu. Među čestim odgovorima našli su se i pojmovi poput etike, kao i dugoročno planiranje, fokus na ljude, dobrobit zaposlenih i njihovih porodica, kao i očuvanje životne sredine.
Više od devedeset odsto ispitanika složilo se i da kompanije više ulažu u kratkoročne projekte, kao i da su od oblasti u koje se ulaže najatraktivniji promocija sporta i ekologija, a zatim slede promocija dobročinstava (29%), proaktivno ulaganje u zdravstvo – opremanje zdravstvenih ustanova (26%) i reaktivno – lečenje obolelih lica (23%).
Prema percepciji ispitanika, mediji najviše izveštavaju o donacijama i sponzorstvima kompanija koje su veliki oglašivači i to u najvećoj meri kada se radi i o sportskim temama, a zatim slede ulaganja u životnu sredinu, opremanje škola, bolnica i javnih površina.
MEDIJI (NE) IZVEŠTAVAJU O DRUŠTVENO –ODGOVORNIM TEMAMA
Kada je reč o povezanosti komercijalne saradnje i izveštavanja medija, mišljenja su podeljena, pa gotovo isti procenat ispitanika smatra da izveštavanje zavisi od aktivnosti i nacionalnog značaja društveno-odgovorne aktivnost (44%), kao i da izveštavanja o društveno-odgovornim aktivnostima nema bez komercijalne saradnje (43%).
ZAKLJUČAK: PROSTOR ZA UNAPREĐENJE
Status percepcije na temu održivog poslovanja i društvene odgovornosti kompanija u Srbiji pokazuje nam prostor za unapređenje sa obe strane.
S jedne strane izdvaja se stav značajnog broja predstavnika medija koji dovode u pitanje iskrenost i svrsishodnost društveno-odgovornih kampanja, pominjući da ih kompanije koriste kao način svoje i promocije i deo PR aktivnosti.
S druge strane, očekivanja od kompanija su velika. Partneri, korisnici, klijenti, potrošači, sugrađani… svi očekuju od svojih (omiljenih) brendova i kompanija da svesno i savesno doprinesu opštem socio-ekonomskom boljitku, proaktivno i u skladu s realnim potrebama društva.
Istovremeno, predstavnici korporativnog sektora, smatraju da mediji vrlo retko samoinicijativno izveštavaju o ovim temama, kao i da se medijsko izveštavanje bazira na sadržajima plasiranim od strane kompanija, bilo da je reč o plaćenom ili neplaćenom medijskom prostoru.
