Evropska noć istraživača održaće se u našoj zemlji po jubilarni, deseti put, a tog 27. septembra sve od 15 časova do ponoći ovoj naučnoj avanturi pridružiće se najveći broj gradova do sada – čak 29! Svi sadržaji su, kao i prethodnih godina besplatni, dok će se druženje u pojedinim gradovima nastaviti i u subotu, 28. septembra od 16 do 20 časova.
Najveća naučna zabava u Evropi održaće se istovremeno u više od 370 gradova, a očekuje se da će biti premašen i prošlogodišnji broj od neverovatnih milion i po posetilaca. U cilju promocije nauke i približavanja naučno-istraživačkog rada posetiocima svih uzrasta, Evropskoj noći istraživača i ove godine pridružiće se naša zemlja, slaveći poseban jubilej – desetu godinu održavanja ove naučne manifestacije kod nas, saopšteno je na konferenciji za novinare održanoj danas u EU Info centru u Beogradu. Nastavljajući da pomera granice, uz pomoć nauke i entuzijazma, Evropska noć istraživača održaće se ovog septembra u najvećem broju gradova do sada i to u Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Kikindi, Šapcu, Bečeju, Inđiji, Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Ubu, Užicu, Čačku, Malom Zvorniku, Kruševcu, Trsteniku, Zaječaru, Gornjem Milanovcu, Negotinu, Knjaževcu, Smederevu, Ranovcu, Svilajncu, Despotovcu, Jagodini, Ćupriji, Pančevu, Novom Pazaru i Leskovcu.
„Sve je počelo daleke 2009. godine u Novom Sadu kada su dva mlada istraživača sa Fakulteta tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu, Željko Tekić i Vladimir Todorović, čuli za Researcher’s Night! Ta Noć istraživača održava se u Evropi od 2005. godine, okupljajući naučnike koji te noći sa svima dele svoje znanje i ljubav prema nauci. Željko i Vladimir, i sami zaljubljenici u nauku, poželeli su da ovu veliku naučnu žurku organizuju i u Srbiji“, priseća se redovna profesorka na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu dr Tijana Prodanović, programska koordinatorka projekta ReConNeCt koji pokriva teritoriju Vojvodine „Ova želja im se i ostvarila i prva Noć istraživača u Srbiji održana je 2010. godine u Novom Sadu, kada se okupilo više od sto istraživača da deci i zainteresovanim sugrađanima omoguće da dožive i iskuse nauku.“
Već naredne godine ovo naučno druženje organizovano je i u drugim gradovima, a iz godine u godinu rastao je kako broj posetilaca, tako i broj učesnika – naučnika i naučnih institucija koje žele da daju svoj doprinos.
Dr Aleksandra Pavlović, koordinatorka projekta ReFocuS 2.0 i redovna profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, navodi kako je za ovih deset godina septembar postao važan mesec u naučnom kalendaru naše zemlje: „Evropska noć istraživača je kroz nezaobilazno naučno druženje uspela da skrene pažnju društvene javnosti na zanimljivosti i izazove koje nauka pruža, da promeni način gledanja na istraživače i naučnike, da pruži priliku kako deci, tako i odraslima, da dobiju odgovore na mnoga pitanja, ali i da ih podstakne na istraživanje sveta koji ih okružuje. Posebno raduje činjenica da je svake godine sve veći broj radoznallih posetilaca koji žele da se na trenutak nađu u ulozi naučnika. Evropska noć istraživača podiže svest, širi vidike i otvara vrata na putu ka novim saznanjima.“
Viša naučna saradnica Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu dr Aleksandra Divac Rankov, koordinatorka projekta SCIMFONICOM 2018-19, objasnila je zbog čega je ova manifestacija važna kako za veće gradove, tako i za manja mesta u Srbiji: „Evropsku noć istraživača je za ovih deset godina posetilo skoro pola miliona ljudi, od čega najviše školaraca. Noć je tokom protekle decenije stigla do pedesetak gradova u Srbiji i u mnogima predstavlja jedinu priliku da mladi saznaju kakav je to posao baviti se naukom, da upoznaju naučnike i shvate kako su oni ljudi poput drugih, samo sa malo drugačijim poslom. U svakom gradu dočekani smo sa radosnim iščekivanjem, a ispraćeni sa pozivom da ih obavezno ponovo posetimo. Noć istraživača je postala lepa tradicija, koju je značajno nastaviti da bismo što većem broju ljudi približili ne samo naš posao, već i njegove rezultate, ono kako nauka utiče i poboljšava njihova svakodnevni život.“
Beograd će tokom Evropske noći istraživača upoznati bliže posetioce širom grada sa time kako je sve čovek odgovoran za sadašnje stanje naše planete, kao i kako njenu budućnost može da učini što zelenijom. Zaljubljenici u tehnologiju moći će da se upoznaju sa radom nesvakidašnje robotske ruke ili pak ispitaju bliže snopove svetlosti zahvaljujući kojima radi prava laserska harfa. Najmlađi posetioci upustiće se u lov na naučno blago, a nešto stariji radoznalci biće izazvani da pobede naučnike u raznim sportskim izazovima! Posetioce Novog Sada 27. septembra očekuje jedinstvena prilika – u Evropskoj noći istraživača moći će da glasaju za naziv jedne vansolarne planete koju je Međunarodna astronomska unija dodelila Srbiji da je imenuje! Uz to će sa istoričarima razgovarati o razvoju pisma, moći će da učestvuju u radionici o 5G internet mreži kao i o „Internetu stvari“, dok će za ljubitelje medicinskih priča biti otvoren kutak posvećen neuronaukama. Niš je za ovo druženje pripremio putovanje kroz prošlost uz raskošan istorijski nakit, Minecraft ili stare pozorišne plakate, dok će za one naklonjene novim tendencijama biti otvorena vrata pametne meteorološke stanice ili biblioteke budućnosti. Poštovaoci lika i dela genijalnog Nikole Tesle uz pomoć savremenih tehnologija moći će da zavire u njegovu njujoršku laboratoriji, a govoriće se i o brojnim zabludama i mitovima vezanim za biljne i životinjske vrste, alternativnu medicinu… Ćuprija, Svilajnac i Jagodina pripremaju novo izdanje Velike naučne avanture, koju će ove godine pratiti i AstroLab, dok će u Kragujevcu na jedno veče proraditi Šahovski vremeplov, a stare zgrade uz pomoć mališana dobiće sasvim nove boje.
Evropska noć istraživača u Srbiji finansirana je iz programa „HORIZON 2020“ koji predstavlja najveći program Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma Marija Sklodovska-Kiri. Sva naučna dešavanja realizuju se kroz tri projekta.
Projekat ReConNeCt (Research, Connections, Networks and Culture) vodi Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, a partneri na projektu su Prirodno matematički fakultet Novi Sad, Centar za promociju nauke (CPN), Kreativno edukativni centar, Udruženje naučnih komunikatora – Naukom, Visoka tehnička škola strukovnih studija Zrenjanin I Visoka tehnička škola strukovnih studija Subotica.
Projekat ReFocuS 2.0 (The Road to Friday of Science), čiji je koordinator Prirodno-matematički fakultet Niš, organizuje Noć istraživača u saradnji sa Institutom za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Centrom za promociju nauke i Zavodom za zaštitu spomenika kulture Kragujevac.
Projekat SCIMFONICOM 2018-19 (Scince in Motion for Friday Night Commotion) koordiniše Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu u saradnji sa Fakultetom za fizičku hemiju.
Sve informacije o sadržajima, lokacijama i satnici ovogodišnje Noći istraživača moguće je proveriti na sajtu www.nocistrazivaca.rs.
