Majčino mleko je najbolja i najpotpunija hrana u prvim mesecima života bebe. Kako beba raste, tako se povećavaju potrebe za hranljivim materijama i zato je neophodno da se uvede čvrsta hrana, odnosno, nemlečna ishrana. Doc dr sci. med. Nevenka Raketić, specijalista pedijatrije i imunologije sa dugogodišnjim iskustvom, govori o postepenom uvođenju hrane u odnosu na navršene mesece bebinog života.
Između četvrtog i šestog meseca, kaže doktorka, počinje uvođenje čvrste hrane u jelovnik bebe. Najbolji trenutak za to je nakon navršenih pet meseci. Do tada je beba počela da sedi, razvio se potpuno refleks gutanja, kao i digestivni sistem, koji je sposoban da vrši varenje i druge hrane pored mleka.
„Za početak, treba pripremiti pribor za jelo, koji se sastoji iz posuda i kašičica koje su samo za bebu. Pored toga, treba obezbediti posude za kuvanje, a od pomoći mogu da budu aparati za kuvanje na pari i blenderi za seckanje. Hrana se uvodi na kašičicu i ne daje se uz pomoć flašice. U početku se hrana pasira, potom gnječi i, na kraju, kada beba ima već nekoliko zuba, hrana se secka. Sva hrana se termički obrađuje, osim banane i citrusnog voća“, kaže dr Raketić.
Beba treba da sedi za stolom sa celom porodicom
Doktorka naglašava da beba treba da se hrani u stolici za hranjenje, blizu trpezarijskog stola, gde obeduju i drugi članovi porodice kako bi beba, pre svega, mogla da ih beba gleda i imitira, a takođe da bi porodica bila na okupu.
„Bebu prvo hrane roditelji, a kasnije joj treba dozvoliti da dodiruje hranu i da sama pokuša da jede kašičicom. Takođe, nije preporučljivo da se beba hrani ispred ekrana televizora, kompjutera ili mobilnih telefona“, savetuje ona.
Kako objašnjava dr Raketić, uvođenje čvrste hrane kod beba sprovodi se postepeno iz dva razloga – neophodno je da se beba navikne na nove ukuse, jer je do tada majčino mleko bila jedina hrana. Drugi razlog je praćenje eventualnih alergijskih reakcija na novu hranu i zbog toga se nove namirnice uvode u jutarnjim časovima.
„Najpre se uvode male količine hrane, par kašičica, koje se svakog dana povećavaju. Prvih nekoliko meseci količina hrane po obroku je oko 125 grama ili pola posude za hranjenje, a kasnije je do 250 grama, što je puna posuda. Hranu treba spremati u dovoljnoj količini, ali ne insistirati na tome da beba mora da pojede svu hranu, a posebno ne namirnice koje joj se ne dopadaju. Ako beba odbija novu hranu, ne treba odustajati, nego joj ponuditi ponovo istu hranu za dve do tri nedelje“, ističe dr Raketić.
Jedna nedelja – dve nove namirnice
Pedijatar naglašava da je, tokom uvođenja čvrste hrane, važno nastaviti sa dojenjem ili primenom adaptiranih mlečnih formula. Dnevne potrebe bebe do navršenih godinu dana za mlekom i mlečnim proizvodima iznose od 600 do 900 mililitara, a najbolje je dan počinjati i završavati mlekom. Takođe, dobro je davati vodu između obroka, u količini koju beba želi, najpre na kašićicu, zatim iz specijalne čaše za bebe.
„Svaka nova namirnica se uvodi pojedinačno, na tri do pet dana, tako da se sedmično uvode otprilike dve namirnice. Nova hrana se može kombinovati sa prethodno uvedenim namirnicama. Najbolje je pripremati sveža jela i davati ih bebi odmah posle hlađenja. Ukoliko nekada nisu u mogućnosti da skuvaju hranu, roditelji ne treba da se opterećuju – postoje gotove kašice koje mogu da zamene. U periodu do šestog meseca se prvo uvode žitarice, i to pirinčana kaša, koja se pravi sa vodom, majčinim mlekom ili adaptiranom mlečnom formulom. U tom periodu se mogu uvesti i druge žitarice kao što su kukuruz, heljda, proso i ovas, a zatim i žitarice sa glutenom, kao što su pšenica, raž i ječam“, objašnjava doktorka i dodaje:
„Povrće i voće može da se daje samostalno ili zajedno sa kašicama od žitarica, najbolje sa pirinčanim kašom. Prvo se uvek uvodi povrće, jer, ukoliko se prvo uvede voće, zbog slatkog i prijatnog ukusa voća, beba će odbijati drugu hranu. Od povrća se uvode krompir, šargarepa, tikvice, paškanat i celer, a od voća u početku samo jabuka.“
Adekvatnim jelovnikom smanjuje se rizik od alergija i gojaznosti
Od šestog do osmog meseca nastavlja se sa uvođenjem povrća kao što su brokoli, karfiol, prokelj i grašak, a tada se više uvodi voće i to kruška, banana, šljiva, bundeva, kajsija, nektarina, breskva. Od mesa se uvode piletina i ćuretina, koja se sprema zajedno sa već uvedenim povrćem.
„Od osmog do desetog meseca se uvode zeleno lisnato povrće i to blitva, zelje, spanać, a od ostalog povrća špargla, patlidžan, paprika, crni luk i praziluk, a od voća trešnja, višnja, smokva, kao i dinja i lubenica. Nastavlja se sa uvođenjem mesa, i to teletine i junetine, a uvodi se i žumance, koje se skuva i daje prvo četvrtina, zatim polovina i na kraju celo žumance, zajedno sa povrćem. Od mlečnih proizvoda se uvode mlad sir, jogurt, kiselo mleko, pavlaka, kajmak i puter, što znatno olakšava osmišljavanje obroka i kombinovanje se sa žitaricama“, kaže dr Raketić.
Od 10. do 12. meseca na jelovniku bebe pojavljuju se pasulj, sočivo, boranija, kupus, paradajz, keleraba, kelj, pečurke, a od voća citrusi i to pomorandža, mandarina, kao i jagode. Od mesa se uvode jagnjetina, svinjetina i divljač, a od ribe je najbolje uvesti morsku ribu.
„Beba do prvog rođendana treba da ima tri obroka, koji su okvirno podeljena tako da jedan obrok čine žitarice, drugi povrće sa mesom i treći obrok treba da čini voće. U povrće se može staviti par kapi maslinovog ili drugog nerafinisanog ulja, da bi se poboljšao ukus. U bebinu hranu ne treba dodavati so, šećer i druge začine, a do navršenih godinu dana ne preporučuju se kravlje mleko, belance, med, koštunjavo voće (orah, badem, lešnik) i morski plodovi“, savetuje pedijatar i zaključuje:
„Pravilno uvođenje čvrste hrane kod beba direktno utiče na pravilan rast i razvoj i stvara dobre navike u ishrani kasnije u toku života. Ukoliko proces uvođenja čvrste hrane nije adekvatan, povećava se rizik od nastanka gojaznosti, alergija ili malokrvnosti. Roditelji treba da se pridržavaju saveta stručnjaka i da učine da ceo proces bude zadovoljstvo za njih i bebu.“
Kompanija dm drogerie markt kroz svoj babybonus program nastoji da omogući bezbrižniji razvoj svim bebama i njihovim roditeljima kroz podršku u prve dve, najzahtevnije godine njihovog života.
Svim bebama starosti do 6 meseci koje se učlane u dm babybonus program, dm daruje poklon paket i korisnu brošuru sa savetima i mnogobrojnim vaučerima sa popustima. Do druge godine starosti bebe, roditeljima periodično na kućnu adresu stiže i knjižica sa vaučerima sa popustima na atraktivne baby proizvode iz dm asortimana.
U dm babybonus program mogu se prijaviti sve bebe do dve godine starosti, koje imaju status državljana Republike Srbije i koje su rođene na teritoriji Srbije.
Sprovođenjem ovog programa, dm drogerie markt nastavlja sa pružanjem podrške zajednici u kojoj poslujemo i živimo, uz poseban osvrt na najmlađu i najosetljiviju grupu našeg društva. U okviru aktuelne kampanje babybonus, kompanija je donirala najpotrebnije proizvode u vrednosti od 250.000 dinara Sigurnoj kući u Beogradu sa ciljem da olakša boravak mamama i deci koji su smešteni u ovoj ustanovi.
