Iako danas zvuči neverovatno, nekada je higijena ruku smatrana gubljenjem vremena. Mađarski lekar Ignac Zemelvajs (1818-1865) započeo je revoluciju u istoriji medicine svojom teorijom o higijeni ruku, a do otkrića je došao u Opštoj bolnici u Beču.
Teorija o higijeni ruku nastala je sredinom 19. veka. Mađarski ginekolog Ignac Zemelvajs počeo je da radi na Odeljenju za porodilje bečke Opšte bolnice 1846. godine. Odmah je primetio veliku stopu smrtnosti porodilja na svom odeljenju. Čak 30 odsto pacijentkinja je umiralo nakon porođaja od porođajne groznice. Zemelvajs je napravio poređenje sa drugim odeljenjem koje su umesto lekara vodile babice i ustanovio da nešto nije u redu. Zemelvajs je brzo uvideo da postoji veza između higijene ruku i stope smrtnosti porodilja. U naredne dve godine Zemelvajs je sproveo istraživanje u kome je medicinskom osoblju naredio da pre svih zahvata opere ruke i dezinfikuje ih rastvorom hlora.
Ignac Zemelvajs © Eugen Doby/Kupferstich von Jenő Doby/gemeinfrei
U medicini je tada bila uobičajena praksa da se nad svim umrlim licima izvodi autopsija. Između seciranja leša i porođaja lekarima nije padalo na pamet da dezinfikuju ruke. Zapravo još uvek nije bilo poznato da su bez pranja i dezinfekcije naše ruke pune bakterija. Na taj način su porodilje obolevale i u velikoj meri umirale. Savetovavši doktorima da pre svake operacije operu ruke i hirurške instrumente koje koriste u rastvoru hlora, smrtnost porodilja se automatski smanjila sa 12,3 na 1 odsto. Ovo saznanje o higijeni ruku je bilo revolucionarno.
Međutim, zbog ovog otkrića, istraživač je naišao na bes i negodovanje starijih kolega. Neki su ga doduše podržali, ali mnogi su pokušavali da ga na sve načine diskredituju. Mladi ginekolog je implicitno doveo u pitanje ustaljenu praksu bečkih lekara koji su poticali mahom iz viših društvenih slojeva. Neki lekari nisu mogli da shvate da pored toga što leče pacijente istovremeno mogu da im naude. Mnogi nisu želeli niti smeli da priznaju tačnost Zemelvajsovog otkrića, jer bi to značilo da su odgovorni za smrt mnogih pacijentkinja. Dolazilo je do žučnih rasprava koje su završavale time da su mu lekari govorili da umišlja i fantazira.
Zemelvajsu, na nagovor njegovih protivnika, nije produžen ugovor 1849. godine u bečkoj Opštoj bolnici i on se vratio u Peštu. Tamo je radio, imao prepisku sa kolegama iz Hajdelberga i Kila i objavljivao stručne radove o infekcijama koje se javljaju ukoliko nema redovnog pranja i nužne dezinfekcije ruku. Nikada nije preboleo što je Beč odbacio njegove tvrdnje. Nedovoljno priznat i iscrpljen od neprekidnih borbi sa svojim protivnicima, smešten je u psihijatrijsku bolnicu Debling pored Beča gde je umro pod nerazjašnjenim okolnostima.
Ime „Zemelvajs“ nije ušlo samo u sve istorijske i medicinske udžbenike već i u rečnike mnogih jezika. Postoji izraz „Zemelvajs refleks“ koji opisuje momentalno odbacivanje nekog novog naučnog saznanja odnosno informacije u korist ustaljene prakse bez prethodne provere ili razmišljanja o njoj.
Zemelvajs i danas važi za „oca pranja ruku“ i „spasitelja majki“.
PHOTO:Wiener Seife/Robert Fritz
