Ako vas je naslov zbunio, razumemo. U Srbiji i Beogradu, za razliku od brojnih svetskih metropola, nema mnogo zgrada koje broje 13 i više spratova, ali tamo gde ih ima on je samo još jedan sprat u nizu, ni po čemu različit od preostalih.
Za broj 13 vezuju se brojna sujeverja. Kod nas je, verovatno, najpoznatije ono koje se odnosi na petak 13.
Kada su u pitanju neke evropske ili prekookeanske destinacije, ovo sujeverje prenosi se i na tržište hotelijerstva, pa investitori, iako sami možda nisu sujeverni, ipak odlučuju da, zbog svojih gostiju, zaobiđu ovaj broj. Nije redak slučaj i da naziv ovog sprata upišu drugačije, pa se tako često može sresti slovo M (13 slovo abecede), 12b, 14a ili ako je to poslednji sprat, onda je rezervisan za penthaus apartmane.
Njujork je grad koji je poznat po velikom broju oblakodera. Prema procenama jedne od najpoznatijih tamošnjih kompanija – „Otis“, koja se bavi proizvodnjom liftova, u 80 do 90 odsto zgrada u kojima su ugrađivali liftove odlučeno je da se 13. sprat izostavi. Nije on tek tako nestao, u projektu postoji, ali posetiocima nije dostupan.
Možda ste se do sada susretali sa ovakvim zgradama, možda niste ni primetili ovu sitnicu, ali imaćete priliku da se u to uverite i u Beogradu. U Kuli Beograd, novom simbolu srpske prestonice, prvih 12 spratova predviđeno je za hotel The St. Regis Belgrade, dok će se od 14. do 39. sprata prostirati prvi St. Regis brendirani stanovi u Evropi.
Verovatno ste se zapitali čemu onda služi 13. sprat, ukoliko na njemu niko ne može odsesti. Ovaj sprat je često predviđen za tehničke prostorije, a slično će biti i kada je u pitanju Kula Beograd. Umesto uobičajenog 13. sprata, predviđen je dupli nivo, a ovaj broj se neće nalaziti ni na kontrolnoj tabli jednog od 11 liftova, koliko će ih biti u zgradi.
Kula Beograd, buduća najviša zgrada u Srbiji, već broji više od 13 spratova. Trenutno se izvode radovi na ploči 17. sprata, dok su zidovi jezgra odmakli i koji sprat više – do 20. nivoa. Izgradnja ulazi u građevinski najzahtevniju fazu – onu u kojoj silueta Kule rotira za 90 stepeni u odnosu donji deo. Ceo dizajn novog simbola prestonice inspirisan je beogradskom istorijom, urbanom kulturom i prirodnim okruženjem, a deo na kojem se Kula „izvija“ simbolizuje obližnje ušće Save u Dunav.
PHOTO:
