Da li su ponašanja u ishrani stečena ili u njihovom formiranju igra ulogu genetska predispozicija? Na ovo pitanje pokušao je da odgovori naučni tim sa Odeljenja za epidemiologiju Medicinskog univerziteta u Beču.
Bečki naučnici su identifikovali četiri vrste ponašanja u ishrani koje su delimično nasledne: „grickanje“, „neredovna i nezdrava ishrana“, „restriktivna ishrana“ i „emocinalna ishrana“. To posebno važi za „grickanje“ između obroka koje karakteriše prejedanje odnosno nemogućnost da se prestane sa jelom. Ustanovljeno je da na telesnu težinu utiču genetski faktori tako što „upravljaju“ načinom ishrane.
Studija je sprovedena u saradnji sa Univerzitetom Helsinki, a analizirani podaci o genetskoj sklonosti, ponašanju u ishrani, indeksu telesne težine i obimu struka dobijeni su posmatranjem 4.036 finskih blizanaca starosti između 31 i 37 godina. Studija je pokazala da je ishrana jednojajčanih mnogo sličnija nego ishrana dvojajčanih blizanaca. U studiji su primenjene dve metode. Klasična metoda ispitivanja blizanaca u okviru koje se empirijska istraživanja koriste da bi se utvrdilo koje ponašanje je nasledno, a koje je posledica uticaja sredine. Druga metoda se zasniva na novoj studiji genoma koja podrazumeva upoređivanje kompletnog genoma više hiljada ljudi u potrazi za genetičkim varijacijama koje su povezane sa određenim bolestima. Danas je poznato tačno milion različitih genetičkih varijacija koje uslovljavaju prekomernu težinu.
„Rezultati studije ne treba da obeshrabre, nego da objasne zašto je nekim ljudima teže da održavaju svoju telesnu težinu. Geni ne determinišu. Generacijama unazad naši geni su se vrlo malo ili nimalo izmenili, a ipak u Evropi ima sve više ljudi koji pate od prekomerne težine i gojaznosti. Izbalansirana ishrana, fizička aktivnost i dovoljno sna su načini na koje se borimo protiv genetike. Postoje studije koje su pokazale da nedostatak sna dovodi do hormonske promene u organizmu koja podstiče apetit“, izjavila je dr Bogl koja je na čelu bečkog naučnog tima.
Na osnovu ovih saznanja terapijski pristup u prevenciji prekomerne težine i gojaznosti može se fokusirati na promenu navika u ishrani kada su u pitanju pacijenti sa ovom dispozicijom. Studija je objavljena u „Američkom žurnalu za kliničku ishranu („American Journal of Clinical Nutrition“).
PHOTO: Dan Gold i Ibrahim Boran
