Kompanija Tetra Pak objavila je rezultate svog globalnog istraživanja, sprovedenog u saradnji sa kompanijom Ipsos[1], koje je pokazalo da je bezbednost hrane jedan od najvećih izazova za društvo. Isti broj ispitanika smatra da COVID-19 predstavlja „stvarnu opasnost”. Istovremeno, briga o životnoj sredini ostaje upadljivo važna[2], ukazujući na dilemu u svesti potrošača dok pokušavaju da izbalansiraju ključne prioritete ljudskog opstanka kroz bezbednu hranu i održivost planete na kojoj živimo.
Trinaesto po redu Tetra Pak Indeks istraživanje pokazalo je da je globalna zabrinutost za bezbednost hrane i buduću dostupnost hrane porasla za 10%, i da se u 2020. popela na nivo od 40% u poređenju sa 30% zabeleženih u 2019. godini. Takođe, više od polovine potrošača ne samo da veruje da je povećavanje bezbednosti hrane odgovornost proizvođača, već to smatraju glavnim izazovom kojom bi kompanije najpre trebalo da se pozabave u budućnosti. Prema ovogodišnjem istraživanju, zdravlje je usko povezano sa temama bezbednosti hrane i higijene: dve trećine potrošača kaže da biti zdrav znači biti bezbedan, a 60% njih na globalnom nivou iskazalo je zabrinutost za bezbednost i higijenu hrane koju kupuju.
Na pitanje šta im je najvažnije kada je u pitanju ambalaža potrošači ističu da je njena osnovna svrha bezbednost hrane. Oni su takođe izrazili zabrinutost u vezi sa potencijalnim uticajem inovacija u oblasti zaštite životne sredine na bezbednost hrane, iako većina njih navodi da je „korišćenje održive ambalaže“ jedna od osnovnih tema kojom bi proizvođači trebalo da se pozabave – kako danas, tako i u budućnosti.
Adolfo Orive, predsednik i generalni direktor kompanije Tetra Pak izjavio je: „Pandemija COVID-19 poremetila je status kvo, ubrzala trendove i kreirala novi pejzaž potrošačkih potreba i priliku za razvoj kompanija. Posebno, industrija mora obratiti pažnju na rastuću dilemu između bezbednosti hrane i brige za okruženje, i iskoračiti prema istovremenom zadovoljavanju dva cilja – ljudskom potrebom za hranom, uz istovremenu zaštitu ekosistema naše planete. Upravo tu ambalaža za hranu može odigrati značajnu ulogu u uspostavljanju harmonije.
Kroz blisku saradnju sa našim klijentima i partnerima, već se nalazimo na putu da stvorimo potpuno održivu ambalažu za hranu – kartonsku ambalažu koja je napravljena isključivo od obnovljivih ili recikliranih materijala od sirovina kojima se odgovorno upravlja, koju je moguće u potpunosti reciklirati i ne doprinosi emisiji ugljen-dioksida, koja omogućava distribuciju u ambijentalnim uslovima i zadovoljava zahteve za bezbednošću hrane. Ovo smatramo ključnim korakom u izgradnji održive budućnosti za buduće generacije, posebno u svetu nakon COVID-19 pandemije.”
Tetra Pak Indeks 2020 takođe naglašava rastući značaj otpada hrane na globalnoj agendi, što više od tri četvrtine ispitanika smatra razlogom za zabrinutost. Uticaj COVID-19 pandemije na lance nabavke je pojačao svest o tome da je hrana koja završava kao otpad rastući problem. Postoji verovatnoća da će ovakav sentiment i dalje nastaviti da se pojačava, uporedo sa potrebom da se nahrani rastuća svetska populacija. Potrošači navode da je smanjivanje otpada hrane istovremeno i najvažniji problem životne sredine na koji oni mogu uticati, ali i jedan od prva tri prioriteta za proizvođače. Zbunjujuće deklarisanje predstavlja barijeru u tom smislu, ali brendovima nudi i mogućnost za unapređenje komunikacije.
[1] Kompanija Ipsos je jedan globalnih lidera u istraživanju tržišta, koja isporučuje pouzdane informacije i istinsko razumevanje Društva, Tržišta i Ljudi.
[2] Istraživanje Tetra Pak Indeks 2020 pokazalo je da je zabrinutost potrošača za bezbednost hrane porasla u odnosu na isto vreme 2019. godine, sa 40% ispitanika koji su naveli bezbednost hrane i buduću dostupnost hrane kao jedan od tri problema zbog kojih su najviše zabrinuti, u odnosu na 30% ispitanika koji su isto odgovorili u istraživanju Tetra Pak Index 2019. 64% ispitanika je prepoznalo COVID-19 kao temu koja ih najviše brine, što je spustilo brigu o okruženju na listi globalnih tema za zabrinutost – sa 63% zabeležena u 2019. na 49% u novom istraživanju – uz istovremeni rast zabrinutosti za ekonomska pitanja – sa 40% na 47%.
