Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) uključila se u akciju „Posadi svoj hlad“, čiji je cilj da se u 2021. godini podeli 300.000 sadnica belog jasena. Pokretači ove akcije su nevladine organizacije „Let’s do it Serbia” i „Zeleni razvojni centar” iz Sremske Mitrovice. Ideja koja leži iza akcije je da što više građana u svojim dvorištima ili na posedima zasadi „svoje drvo”. Sadnica se dobija besplatno preko lokalne samouprave, a jedina obaveza učesnika je da fotografiju sa posađenim jasenom pošalje organizatoru.

Jesenja sadnja je uspešno realizovana i posađeno je 30.000 stabala širom Srbije. Građanima koji su želeli da učestvuju u ozelenjavanju svog okruženja,  a nisu imali prostor gde da zasade, pojedini gradovi i opštine obezbedili su površine. Tako su sadnice nikle na zelenim javnim površinama, u dvorištima škola i vrtića, itd.

Sadnice su donacija društveno odgovornih kompanija, partnera koji su se odazvali pozivu da učestvuju i povežu građane u zajedničkoj borbi za čistiji vazduh. Trenutno više od 60.000 građana iz 140 opština Srbije čeka priliku da „posadi svoj hlad“, a svako posađeno drvo biće obeleženo natpisom na kome će se nalaziti ime učesnika akcije i datum sadnje. Zeleni razvojni centar je predstavnik i partner globalnog pokreta Lets do it i već pet godina obeležava Svetski dan čišćenja u Republici Srbiji.

Povezana vest:  Megan Fox ponovo ponela titulu najseksi žena na svetu

Jedan od najvažnijih ciljeva GIZ-a je da u svom svakodnevnom poslovanju postane „klimatski neutralan“, a kao pionir na polju korporativne održivosti, GIZ je još 2016. godine u poslovanje svojih kancelarija širom sveta uveo primenu jedinstvene metodologije pod nazivom Corporate Sustinability Handprint (CSH), odnosno, korporativni otisak održivosti. Ova metodologija omogućava da se izračuna pozitivan doprinos koji tokom poslovanja GIZ daje okruženju.

„Podaci dobijeni CSH metodologijom inspirisali su nas da se obavežemo da ćemo uvesti promene u one delove poslovanja koji negativno utiču na životnu sredinu. Između ostalog, u dnevnim aktivnostima GIZ-a uvedena je efikasna potrošnja papira i smanjeno je štampanje, recikliraju se toneri. Omogućili smo razdvajanje otpada za reciklažu u svim našim kancelarijama u Srbiji . Podaci o stvaranju emisija CO2 kao posledica naših aktivnosti se regularno prate, kako bi definisali i sprovodili mere za njihovo smanjenje. Tako su na primer zaposleni GIZ-a u Srbiji direktnim angažovanjem, sadnjom sadnica u Beogradu, dali svoj doprinos u borbi protiv klimatskih promena i smanjenja gasova sa efektom staklene bašte. Uključivanje partnera u ovu vrstu aktivnosti vidimo kao naredni korak pružanja podrške i podizanja svesti u lokalnim zajednicama o važnosti pošumljavanja zarad poboljšanja kvaliteta životne sredine i ublažavanja posledica klimatskih promena,” kaže Maša Šašić, menadžerka projekta „Upravljanje otpadom u kontekstu klimantskih promena (DKTI)“ koja je istovremeno CSH predstavnik GIZ-a u Srbiji.

Povezana vest:  Švedska princeza Viktorija uganula zglob na skijanju

U cilju doprinosa akciji „Posadi svoj hlad“, GIZ je obezbedio 1.620 sadnica za 27 gradova i opština u kojima realizuje tri projekta u domenu zaštite životne sredine.

GIZ je prva organizacija koja se odazvala izazovu „Drvo za Bеograd”,  i tokom novembra 2019. godine zaposleni u GIZ Srbija su u Parku Prijateljstva na Ušću zasadili 163 četinara i lišćara.

Najveći deo sadnica biće podeljen gradovima koji su deo projekta „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena“ (DKTI) kako bi se dodatno dorpinelo smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. GIZ će akcijom pružiti podršku i opštinama u programu „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ (DKTI), jer prepoznaje značaj održivog korišćenja biomase zarad poboljšanja kvaliteta vazduha i životne sredine u Srbiji. Takođe, više od sto sadnica dobiće tri škole koje učestvuju u projektu „Dijalog o zapošljavanju mladih, inicijativa i dualno obrazovanje“ (DECIDE). To su Tehnička škola „Ivan Sarić“ u Subotici, Srednja stručna škola Kragujevac i Tehnička škola Vlasotince. Kao uvod u akciju, za učenike i učenice ovih škola 10. marta je održan  vebinar „Čuvajmo šume da bi šume čuvale nas“. U online formatu zanimljivog i edukativnog karaktera učenici su bili u prilici da prošire svoja znanja u vezi sa zaštitom životne sredine i značajem pošumljavanja za očuvanje biodiverziteta. Vebinar je organizovan u saradnji sa projektom Nemačke razvojne saradnje „Reforma javnih finansija – Agenda 2030” i Beogradskom otvorenom školom.

Povezana vest:  LENA KOVAČEVIĆ OTVARA UŠĆE ŠTARK ČAROBNI GRAD

Zbog čega bi trebalo da posadite svoj hlad?

  • Čovek godišnje udahne oko 9,5 tona vazduha, u kome kiseonik čini oko 23 %. Da bi se proizveo kiseonik za jednu osobu potrebno je oko 7-8 stabala.
  • Četiri stabla bukve za sto godina mogu da obezbede jednom čoveku kiseonik za osamdeset godina života.
  • Šume su činilac stabilnosti klimatskih elemenata i pojava i imaju veliki uticaj i na stabilnost svih ekosistema.
  • U šumama Srbije živi 80% našeg biodiverziteta.
  • Drveće sprečava i zaustavlja eroziju.
  • Drveće čuva naš novčanik štedeći energiju, leti za hlađenje, zimi za grejanje. Ulice sa drvoredom su leti nekoliko stepeni hladnije, a zimi nekoliko stepeni toplije.

Više o akciji „Posadi svoj hlad“ i o tome kako možete da se uključite možete saznati na ovoj stranici.