Bečlije su zahvaljujući društvenoj imovini bogatiji nego što se mislilo, kako pokazuju rezultati nove studije Ekonomskog univerziteta u Beču. U društvenu imovinu ubraja se socijalna stanogradnja od koje veliki deo stanovništva profitira. Fenomen koji je zastupljen u čitavom svetu je da je privatna imovina unutar stanovništva nejednako raspoređena i to više nego primanja. Nekolicina njih poseduje jako mnogo, dok većina ljudi raspolaže beznačajnom imovinom. Otkad je objavljen izveštaj o bogatstvu Bečlija iz 2012. godine poznato je da je prosečna privatna imovina bečkih domaćinstava niža i više nejednako raspoređena nego kod domaćinstava u ostalim delovima Austrije. To potvrđuje i nova studija.
Posebno pregledno se može predstaviti raspodela privatne imovine u Beču kroz podelu površine unutar pravougaonika („tree map“-metoda). Domaćinstva se dele prema visini neto imovine (po odbitku dugovanja) u deset grupa iste veličine i tako se prikaže udeo određene grupe u ukupnoj svojini. To je pokazalo da donjih 50 odsto domaćinstava zajedno, sa oko dva odsto, raspolažu sa neznatnom privatnom imovinom, dok najbogatijih 10 odsto, sa oko dve trećine drže najveći deo ukupnog bogatstva. Ukoliko se posmatranje proširi na 30 odsto najbogatijih domaćinstava, onda ova grupa raspolaže sa oko 92 odsto i time skoro čitavim privatnim bogatstvom.
Žene profitiraju posebno od društvene imovine
Ukoliko se posmatra razlika između polova može se reći da u Beču u proseku domaćinstva sa jednom muškom osobom imaju oko osam odsto veću privatnu imovinu nego domaćinstva sa jednim ženskim članom. U ostalim delovima Austrije taj tzv. Gender-Wealth-Gap je sa četiri odsto znatno niži. Ukoliko se domaćinstvima doda društvena imovina iz oblasti socijalnog stanovanja, onda se ta razlika smanjuje, u Beču na tri odsto i u čitavoj Austriji takođe na tri odsto. Domaćinstva sa jednim članom ženskog pola posebno profitiraju od društvene svojine.
PHOTO: Schloss Laxenburg Betriebsgesellschaft