Politička mobilizacija protiv državnih mera za suzbijanje pandemije koronavirusa traje već godinu dana. U Beču je krajem decembra 2020. godine pokrenut istraživački pojekat za proučavanje protesta. U pitanju je saradnja Univerziteta Beč i privatnog univerziteta Zigmund Frojd. Cilj projekta je bio da se prikupe podaci o protestima i njihovim učesnicima. Istraživači su primenjivali kvantitativnu metodu u kombinaciji sa kvalitativnim intervjuima i posmatranjima protesta koji su još u toku.
Početkom godine kada su protesti dostigli vrhunac kao izraz nezadovoljstva građana u javnosti se diskutovalo kontroverzno o legitimnosti, zdravstveno-političkim posledicama, spremnosti na upotrebu nasilja, kao i o odnosu pokreta prema teorijama zavere i desničarskom ekstremizmu. Važno je da se razjasni ko su učesnici protesta i kakvi su njihovi stavovi. Izveštaj predstavlja rezultate onlajn ispitivanja koje je sprovedeno početkom 2021. godine.
Protestni pokret čine pretežno žene (64,1 odsto), samostalno zaposleni (67,9 odsto) i osobe viših obrazovnih stepena (33,6 odsto fakultetsko obrazovanje, 27,6 odsto srednje obrazovanje). Što se političkog profila tiče ispitanici su izjavili da su na poslednjim parlamentarnim izborima glasali za Slobodarsku partiju Austrije (30,2 odsto), za Zelene (20,5 odsto) i za Austrijsku narodnu partiju (20,2 odsto). U budućim glasačkim odlukama primetan je pomak udesno, pa bi 56,7 odsto sledeći put glasalo za Slobodarsku partiju Austrije (56,7 odsto).
Većina ispitanika skoro jednoglasno odbija mere vlade. Smatraju da su one proizvoljne (93,2 odsto) i pretežno nedelotvorne (93,2 odsto). Takođe su mišljenja da vlada nepotrebno podstiče strah (99,6 odsto) i da koronavirus nije opasniji od običnog gripa (78,6 odsto). Veoma je rasprostranjeno uverenje da vlada koristi pandemiju kako bi kontrolisala i nadzirala stanovništvo (89,1 odsto) i da je prirodna sposobnost samoizlečenja dovoljna da bi se pobedio virus (67,9 odsto). Poprilično je zastupljeno mišljenje da vlada krije istinu od građana (84,7 odsto) i da se prema njima odnosi pokroviteljski (97,3 odsto). Da se previše brine o manjinama smatra 26,1 odsto ispitanika, dok se 19,4 odsto ponekad osećaju kao stranci u sopstvenoj zemlji „zbog velikog broja muslimana“. Eksplicitni antisemitizam zastupa 16,2 odsto ispitanih učesnika protesta, a 24,5 odsto su mišljenja da je uticaj Jevreja na politiku i danas suviše veliki.
PHOTO: Markus Spiske i Kajetan Sumila
