Putovanja ponovo uzimaju maha, pa su ove sezone ljudi u potrazi za dobrim ponudama za odmor. Istovremeno, pandemija je značajno povećala broj online transakcija. Ove okolnosti uticale su na to da prevaranti iskoriste euforiju i osmisle šeme prevara u vezi sa putovanjima. Nacionalni CERT upozorava da su od početka pandemije, korisnici poštanskih i finansijskih usluga i svi korisnici interneta u Srbiji iskusili različite oblike pokušaja prevare, a najčešće preko mejlova ili oglasa.
Kako bi zaštitili potrošače, lideri u platnoj industriji, kao što je Visa, uvek su korak ispred da bi predvideli svaki naredni potez sajber kriminalaca i ujedno zaštitili čitav platni ekosistem, putem sistemskih rešenja za borbu protiv prevara. Međutim, oprez na individualnom nivou je takođe važan, te predstavljamo nekoliko saveta kako da se zaštitite od sumnjivih ponuda u vezi sa putovanjima.
Suviše dobra ponuda je verovatno lažna
Prevaranti su veoma svesni činjenice da veliki broj potrošača traga za povoljnim ponudama za putovanja. Oni koriste svaki alat koji im je na raspolaganju, kako bi doprli do svesti potrošača koji traže najniže cene avionskih letova, hotela, paket aranžmana ili usluga iznajmljivanja automobila.
Nemojte da vas ponese uzbuđenje što ste pronašli aranžman za odmor iz snova po veoma atraktivnoj ceni. Nepisano pravilo koje treba slediti je: ukoliko ponuda deluje suviše dobro, verovatno je lažna.
Prepoznajte taktike
Prvi korak u zaštiti od sajber kriminala je informisanje. Veoma je bitno da znate koje taktike koriste prevaranti da ne biste postali njihova žrtva. Oni su osmislili mnoge načine da vas prevare od socijalnog inženjeringa do fišinga.
Socijalni inženjering je kada vas prevaranti ubede da im date vaše lične podatke ili podatke o platnoj katrici. Jedan od načina je da vas neko pozove preko telefona i pretvara se da je iz turističke agencije koja nudi primamljiv paket aranžman za godišnji odmor, a potom zatraži vaše bankovne podatke kako biste uplatili depozit. Nakon toga nestaju i ne možete ih ponovo kontaktirati. Takođe, ovim ponudama vas mogu namamati i na druge načine – koristeći mejlove, sms poruke, poruke na What’s App-u, ili oglašavanjem ponude na veb-sajtu.
Na internetu možete naći i lažnu turističku agenciju, veb-sajt nepostojećeg avioprevoznika ili ono što je još popularnije ovih dana – stranice povezane sa društvenim mrežama, koje izgledaju potpuno autentično i nude neverovatne ponude. Međutim, ako pažljivije pogledate URL, odnosno adresu veb sajta ali i njegovu sadržinu, možete primetiti da je lažan. Na primer, URL će imati dodatna ili različita slova i simbole, a veb-sajt može da ima gramatičke greške ili ograničene funkcije.
Fišing napadi podrazumevaju da se prevaranti predstavljaju kao zaposleni u finansijskim institucijama ili kao trgovci, da bi dobili vaše lične podatke preko mejla ili veb-sajtova. Mogu vam slati mejl sa logotipom vaše banke ili turističke agencije, prilažući vam link sa napomenom da kliknete „što je pre moguće“, kako biste osvojili veliki popust na avionske karte ili paket aranžman. Kada kliknete na link, on će vas odvesti na lažan veb-sajt, a sve vaše uplate ići će direktno prevarantima. Od početka pandemije broj fišing napada u Srbiji povećan je za oko 70 odsto.
Budite svoja prva linija odbrane
Finansijske institucije vrše zaštitu vaših uplata koristeći višestruke nivoe sigurnosti, kako bi sprečile prevare i krađu vaših podataka. Visa je, na primer, implementirala oznaku Visa Secure na stotinama hiljada veb-sajtova trgovaca, kako bi učinila sigurnijim vaše online transakcije. Visa takođe koristi tokenizaciju, tehnologiju koja u svakoj transakciji omogućava zamenu poverljivih podataka o plaćanju jedinstvenim digitalnim identifikatorom – tokenom, bez rizika da on bude ugrožen. Ipak, bitno je i da sami sebi budete prva linija odbrane od prevaranata.
Na šta treba da obratite pažnju?
Važno je da zapamtite da nikad ni sa kim ne delite broj računa, trocifreni sigurnosni kod (CVV2) na poleđini kartice ili jednokratnu lozinku. Znajte da finansijske institucije i provereni trgovci nikada neće tražiti da otkrivate svoje osetljive podatke preko telefona ili u tekstovima poruka.
URL bezbednih sajtova počinje sa „https: //“, a ispred linka nalazi se ikonica katanca, pa je potrebno da to proverite pre nego što izvršite uplatu.
Ako vam stigne mejl sa odličnom vremenski ograničenom ponudom, uverite se da je ona realna, tako što ćete da uporedite logotip sa onim sa sajta firme ili banke.
Treba se paziti i mutnih fotografija i fotografija niske rezolucije. Ako je elektronska pošta lošeg kvaliteta, velika je verovatnoća da je u pitanju prevara, a ne stvarna ponuda banke ili turističke agencije.
Ne klikćite na linkove i ne preuzimajte datoteke iz mejlova, ako posumnjate da nude nešto previše dobro da bi bilo istinito. U tom slučaju možete da proverite na veb-sajtu finansijske institucije ili turističke agencije, od kojih ste navodno dobili mejl, da li zaista imaju takve ponude.
Uvek obratite pažnju na naziv firme i iznos koji treba da platite, pre nego što potvrdite transakciju.
Investirajte u dobar antivirusni/antimalver program.
Koristite dvofaktorsku autentifikaciju (2FA) i budite oprezni na veb-sajtovima koji je ne koriste.
Takođe, možete pratiti transakcije pomoću obaveštenja u realnom vremenu, a u slučaju neovlašćenih aktivnosti odmah kontaktirajte banku koja je izdala karticu.
Uradite sve što možete da biste se zaštitli i poštedite sebe muka da vratite sopstveni novac nakon što ste prevareni.
