Velika potražnja za stanovima, porast cena i povećano interesovanje za vikendice i kuće na periferiji samo su neki od trendova na tržištu nekretnina u Srbiji koji su obeležili 2021. godinu. Nije tajna da su aktuelni tokovi na planu kupoprodaje nepokretnosti u velikoj meri posledica pandemije. Zapravo, većina sadašnjih trendova počela je prošle godine, po završetku vanrednog stanja i karantina.
Analitičari daju nesigurne i neodređene prognoze koje se tiču smera kretanja cena nekretnina. Ipak, ono što je i dalje aktuelno jeste da potražnja za stanovima nastavlja da raste, a sa njom i cene kvadrata kako stambenog, tako i poslovnog prostora. I pored velike potražnje, ponuda je odlična, naročito u prestonici i većim univerzitetskim centrima, što potvrđuje i ogroman broj oglasa za izdavanje stanova na različitim beogradskim lokacijama, kao i na raznim lokacijama u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Kako tekući trendovi diktiraju dinamiku prodaje i kupovine, ali i zakupa nekretnina u Srbiji i šta možemo da očekujemo na tržištu do kraja godine?
Velika potražnja i rast cena
Nakon zastoja u proleće 2020. godine, domaće tržište nekretnina doživelo je neverovatan procvat. Tražnja za stanovima raste, povećana je gradnja stanova kako u Beogradu, tako i drugim većim gradovima širom Srbije. Velika potražnja za stanovima, ali i nove, znatno uvećane cene građevinskog materijala, međutim, dovele su i do poskupljenja po kvadratu stambenog prostora.
Prema podacima iz Republičkog geodetskog zavoda, u drugom kvartalu 2021. godine prosečna cena stanova u novogradnji u Beogradu porasla je za 14% u odnosu na isti period prethodne godine. Približan porast cena, od 13% zabeležen je i u Novom Sadu, dok su u Nišu i Kragujevcu cene skočile, ali ne u toj meri. Novi stanovi u Nišu poskupeli su za 6, a u Kragujevcu za 8 procenata.
Zanimljivo je da povećanje cena nije zaobišlo ni stanove u starogradnji. Tako su u Novom Sadu stari stanovi poskupeli za 10, u Nišu 9, a u Kragujevcu 7%.
Najveća potražnja, a ujedno i najveće poskupljenje stanova evidentirano je na nivou grada Beograda, i to u opštinama Palilula (31%), Voždovac (25%) za stanove u novogradnji, kao i na Vračaru (16%) i u Zemunu (12%) za stare stanove. Interesantno je da je cena novogradnje na Čukarici pala za 4%.
U strogom centru i nekretninama koje gravitiraju ka urbanom gradskom jezgru cene kvadrata prelaze i sumu od 2.000 evra. Najskuplji su stanovi na Obilićevom vencu i u luksuznom kompleksu Beograd na vodi, gde je prošle godine prodat najskuplji kvadrat stambenog prostora, po rekordnoj ceni 9.632 evra.
Sa druge strane, najjeftiniji stanovi u srpskoj prestonici nalaze se u Staroj Rakovici, gde za stan u starogradnji u proseku treba izdvojiti oko 1.100 evra po kvadratu, odnosno 1.350 evra za stambeni kvadrat u novogradnji.
Interesovanje za vikendice ne jenjava
Veliko interesovanje za vikendice, naročito u okolini Beograda i Novog Sada, trend je koji je primetan od 2020. i koji je aktuelan i u ovoj godini. Nema sumnje da su izolacija i boravak u zatvorenom prostoru najviše uticali na ekspanziju prodaje vikendica. Ljudi su uvideli važnost dvorišta i odmora u prirodi, pa je tako promet nepokretnosti na periferijama gradova i odmaralištima znatno povećan.
Po broju prodatih vikendica izdvojila se Fruška gora, a velika zainteresovanost bila je i za kuće na Zlatiboru, Kopaoniku i u Vrnjačkoj Banji. U fokusu su našle i nekretnine u naseljima na obodu Beograda, na Avali i Kosmaju.
U toku prošle godine u celoj zemlji prodate su čak 1.443 vikendice, od čega se 882 nalaze na Fruškoj gori. “Rekorder” je opština Inđija, gde je prodato čak 179 kuća za odmor.
Da trend kupovine vikendica ne jenjava ni ove godine potvrđuje i podatak da je u drugom kvartalu zabeleženo povećanje prodaje od 8% u odnosu na leto 2020-te.
Kondominijumi kao nov trend
S obzirom na značajnu potražnju nekretnina i visoke cene, pred investitorima je i veliki izazov – da kvalitetnom gradnjom i raznim inovacijama privuku kupce. Za jedan od takvih noviteta na tržištu nekretnina sasvim izvesno se smatraju luksuzni stambeni kompleksi – kondominijumi.
U Srbiji su prvi kondominijumi izgrađeni pre nekoliko godina, a danas ih ima sve više, i to ne samo u Beogradu. Ovaj tip građevinskih objekata je sve traženiji jer pored vrhunskog stambenog prostora pruža i dodatne sadržaje. Naime, pored stanova koji su u individualnom vlasništvu, stanari kompleksa mogu da uživaju u pogodnostima korišćenja zajedničkog prostora. U okviru kompleksa mogu biti parkovi, garaže, kafići, restorani, prodavnice, igrališta za decu i sportski tereni, kao i teretane. Najbitnije je što su kondominijumi uvek obezbeđeni, imaju recepciju, portira, odnosno službeno obezbeđenje i stalan video nadzor.
Kondominijumi se izdvajaju na tržištu po privatnosti i bezbednosti, ali i po znatno višim cenama u odnosu na standardne stanove. Prosečna cena kvadrata je oko 2.000 evra, mada ima i skupljih stanova, naročito ako je reč o luksuznim i ekskluzivnim jedinicama kao što su penthausi.
Međutim, bez obzira na cenu, interesovanje za ovakvu vrstu stanova ipak postoji. U prilog ovoj tvrdnji stoji i činjenica da se kondominijumi intenzivno grade u prestonici, te da se prvi kondo kompleksi podižu i u manjim gradovima u unutrašnjosti, kao što je, primera radi, Prokuplje.
Zakup stanova – trend “u oporavku”
Kada je reč o izdavanju nekretnina, tržište se polako oporavlja od “udarca” koji je na ovom polju doživelo u prethodnoj godini. Zbog vanrednog stanja, online nastave i rada od kuće došlo je do drastičnog pada potražnje kako stambenog tako i poslovnog prostora za rentiranje.
Niže cene mesečnih kirija su bile očigledna, ali ne i dugoročna posledica ovog stanja. Već u ovoj godini, sa postepenim vraćanjem “u normalu” i sa sve više obrazovnih ustanova koje su se opredelile za kombinovan model nastave (klasična i online predavanja), interesovanje za zakup stanova se povećalo. Cene stanarina su nakon pada, ponovo skočile, ali porast nije tako velik kao kod prodaje stanova.
Najveća potražnja za iznajmljivanjem stanova je svakako u glavnom gradu Srbije, zatim u većim univerzitetskim i poslovnim centrima u zemlji – u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Mesečni zakup garsonjere kreće se od 110 do 150 evra – u Nišu i Kragujevcu, dok je na severu nešto veći. U zavisnosti od lokacije i blizine fakulteta, u Beogradu i Novom Sadu za iznajmljivanje garsonjere treba izdvojiti od 180 do 220 evra mesečno. Zakup jednosobnog stana očekivano košta više, pa se tako u Beogradu i Novom Sadu kirije kreću od 230 evra do 250 evra. U Kragujevcu i Nišu moguće je zakupiti jednosoban stan i za 220 evra, a visina kirije zavisi od opremljenosti nekretnine.
Da li se može očekivati da pojeftine nekretnine ili će cene zakupa i prodaje stanova nastaviti da rastu i u 2022. godini? Prema dosadašnjoj dinamici na tržištu, analitičari su saglasni oko jednog – nije moguće dati precizne prognoze. Neka predviđanja su da cene moraju pasti već u prvoj polovini naredne godine. Potencijalnim kupcima ostaje da se nadaju ovakvom ishodu.
Autor: S. Stanković
