U ponedeljak, 15. novembra u Klubu poslanika, povodom obeležavanja 101. godišnjice Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, ova institucija je dodelila nagrade pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za 2021. godinu u pet kategorija.
Prisutnima se obratio Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, koji je ovom prilikom istakao: “Broj prijava prava industrijske svojine, patenata, žigova i dizajna raste na svetskom nivou. U svetu modernih tehnologija, digitalizacije i interneta, uloga intelektualne svojine nije više ista kao pre, niti su iste potrebe nosilaca prava intelektualne svojine. U takvim okolnostima i nacionalni zavodi za intelektualnu svojinu moraće da koriguju svoju tradicionalnu ulogu organa koji registruju prava industrijske svojine, i da preuzmu veću odgovornost u oblikovanju sistema intelektualne svojine svojih zemalja. Naš zavod već uveliko nosi karakteristike zavoda budućnosti”.
Dušan Vučković, pomoćnik ministra privrede, Sektor za privredna društva i privredne registre, u svom obraćanju je naglasio: “Zaposleni i direktor u Zavodu za intelektualnu svojinu su toliko profesionalni i stručni, da je pravo zadovoljstvo raditi i na zakonima i u svim drugim oblastima gde se dodiruju nadležnosti i delokrug Ministarstva i Zavoda. Kada su u pitanju evropske integracije i poglavlja 6 i 7 koja su u resoru i nadležnosti Ministarstva privrede i Zavoda za intelektualnu svojinu, a to su prava intelektualne svojine i prava privrednih društava, poslednji izveštaj za ovu godinu ukazuje da su ta poglavlja najbolje ocenjena od strane Evropske komisije”.
Nagrada WIPO Medal for Inventors, u kategoriji za pronalazača ili grupu pronalazača za patent koji je registrovan u inostranstvu i koji ima konkretnu primenu, dodeljena je dr Milošu Stankoviću, vanrednom profesoru i rukovodiocu Inovacionog centra na Visokoj školi za menadžment i ekonomiju u Kragujevcu i naučnom saradniku na Institutu primenjenih nauka u Beogradu, za pronalazak pod nazivom Apparatus for destroying weeds/Uređaj za uništavanje korova. Ovaj uređaj je registrovan u Švedskoj, a zaštićen je i domaćim patentom.
Miloš Stanković je o svom pronalasku rekao: “Ovaj uređaj u korenu uništava korov i on više ne raste u toku sezone. Dok sam ga razvijao, poenta je bila ekologija i zaštita životne sredine. Fokus je bio na ambroziji, zato što sam hteo da pomognem ljudima prvenstveno u našoj zemlji, gde milion i po ljudi pati od tog polena. Nadam se da ćemo to uskoro rešiti”.
Nagradu WIPO IP Enterprise Trophy, u kategoriji za domaća pravna lica za komercijalnu primenu međunarodno registrovanog industrijskog dizajna, primio je glumac Nikola Kojo, zaštitno lice kompanije „BAHUS DOO, STRIŽA“ iz Paraćina, koje je nagrađeno za industrijski dizajn novog rešenja boce od 60 mililitara za dodatke ishrani i drugih bezalkoholnih pića, koja je zaštićena međunarodno registrovanim industrijskim dizajnom za zemlje Evropske Unije, Nemačke i Rusije. Takođe, novo rešenje boce je zaštićeno i domaćim industrijskim dizajnom.
Nikola Kojo je u ime kompanije rekao: “Ova godina je jako bitna za kompaniju jer proslavlja 30 godina postojanja. Uprkos velikoj tržišnoj konkurenciji u proizvodnji bezalkoholnih osvežavajućih napitaka, trudimo se da konstantnim ulaganjem postignemo visok nivo kvaliteta proizvoda i ispratimo globalne trendove. Konkurenciju izuzetno poštujemo i cenimo, i ona nas motiviše da budemo još bolji, a svesni smo koliko je bitno stvoriti brend i odgovarajuće ga zaštititi”.
Nagrada WIPO Medal for Creativity, u kategoriji za autora za monografsko delo/studijsku izložbu sa katalogom u oblasti društveno humanističkih nauka, uručena je dr Milanu Popadiću, vanrednom profesoru Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za knjigu Diskretni šum peščanika-baština i njene nauke (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Centar za muzeologiju i heritologiju).
Milan Popadić je o naslovu knjige i njegovom značenju rekao: “Metafora peščanika je veoma stara. To stalno pretakanje iskustva i odnosa vremena, merenja vremena, odnosa baštine i nauke kao dve pozicije koje ponekad deluju u saglasju, a ponekad suprotstavljeno, delovalo mi je da se može prikazati kroz poznatu književnu i likovnu simboliku peščanog sata. Kada pogledamo u njega, on deluje kao jedan zatvoren sistem, ali to nije istina. Iz peščanika ipak nešto izlazi. Ako pažljivo posmatramo svet oko sebe, ako uspemo da se izuzmemo iz buke i besa koji nas okružuju, mi ćemo čuti jedan fin i diskretan šum. Da bismo to naučili moramo da slušamo, pre svega jedni druge”.
Nagrada WIPO Schoolchildren’s Trophy, u kategoriji učenika ili grupe učenika srednje škole za pronalazak, dodeljena je Mari Raičković, učenici 3. razreda Osme beogradske gimnazije i polaznici Regionalnog centra za talente Beograd 2, za pronalazak pod nazivom: Environmental importance of in vitro propagation of selected mushroom species: The case study of extracellular metabolites/ Ekološki značaj in vitro razmnožavanja odabranih vrsta pečuraka: studija slučaja ekstracelularnih metabolita. Pronalazak Mare Raičković pripada oblasti biopakovanja za prehrambene proizvode.
Mara Raičković je o motivaciji za svoj pronalazak izjavila: “Od 2,12 milijardi tona otpada koji se godišnje odloži, reciklira se preskromnih 13 posto, a čak 63 posto od tog ukupnog broja zapravo potiče od pakovanja za hranu. Upravo iz ovog razloga ja sam odlučila da svoja interesovanja fokusiram u ovom smeru i na rešavanje ovog problema, kao i stvaranja bio pakovanja od nekog prirodnog, netoksičnog i biorazgradivog materijala. Nadam se da ću u tome uspeti i da ću biti deo tima koji će doprineti rešavanju ovog problema”.
Maja Bađin Georgijević, menadžer korporativnih komunikacija „MLEKARA ŠABAC AKCIONARSKO DRUŠTVO Šabac“, u ime kompanije primila je nagradu za domaće pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja međunarodnog sistema registracije žigova tokom 2021. godine – nagrada WIPO Users’ Trophy.
Maja Bađin Georgijević je u ime kompanije rekla: “Ove godine obeležavamo 90 godina postojanja, a naše proizvode izvozimo na 15 svetskih tržišta. Zato nam je zaštita našeg znaka i praktično prepoznatljivosti jako bitna, da ne bi moglo da dođe do krivotvorenja proizvoda, da bismo mogli da opravdamo poverenje i kvalitet koji imamo zahvaljujući pre svega domaćim odgajivačima stoke, odnosno onima koji nas snabdevaju domaćim mlekom”.
