Povodom Evropskog dana antibiotika 18. novembra i Svetske nedelje svesti o antimikrobnim lekovima koja traje do 21. novembra, kampanja “Pitajte nauku – pitajte lekara“ upozorava na nepravilnu i prekomernu upotrebu antibiotika i antimikrobnih sredstava. Suočavamo se sa globalnim problemom – rezistencijom na antimikrobna sredstva, koja podrazumeva i otpornost bakterija na antibiotike, što već danas predstavlja uzrok 700.000 smrtnih slučajeva godišnje. Prema proceni medicinskih stručnjaka, do 2050. može se očekivati i do 10 miliona smrtnih slučajeva uzrokovanih rezistencijom.
Otpornost bakterija na antibiotike ili rezistencija na antimikrobna sredstva (AMR – Antimicrobial resistance) već sada predstavlja razlog porasta mortaliteta i može uticati na zdravlje svakog od nas. Ukoliko ne zaustavimo AMR i preuzmemo potrebne korake , kako na nivou država, tako i na nivou pojedinaca, ovaj broj bi mogao dostići 10 miliona smrtnih slučajeva godišnje do 2050. godine, što je više od trenutnog broja smrtnih slučajeva usled malignih obolenja.
Kod najčešćih bakterijskih infekcija, uključujući infekcije urinarnog trakta, sepsu, spolno prenosive infekcije i neke oblike dijareje, širom sveta primećeni su visoki nivoi rezistencije na antibiotike koji se često koriste za lečenje ovih infekcija, što ukazuje na smanjenje efikasnih antibiotskih terapijskih opcija. Posebno zabrinjava brzo globalno širenje višestruko otpornih i pan rezistentnih bakterija, takođe poznatih kao supermikrobi, uzročnika infekcija koje se ne mogu lečiti postojećim antimikrobnim lekovima.
Najčešće zablude o antibioticima
Podaci Evropskog sistema za praćenje otpornosti na antimikrobne lekove, pokazuju da je problem rezistencije na antimikrobne lekove u Evropi sve veći, posebno u zemljama gde je veća potrošnja antibiotika. Na primer, skandinavske zemlje i Holandija, u kojima je potrošnja antibiotika manja, karakteriše nizak nivo rezistencije, dok je u južnoj Evropi, gde je potrošnja antibiotika veća, prisutan visok nivo rezistencije.
Bez obzira na nivo rezistencije na antimikrobne lekove u bilo kojoj zemlji, ovo pitanje postaje ključni globalni izazov. Zbog prekomerne i neodgovarajuće upotrebe antibiotika, neadekvatne prevencije i kontrole infekcija, na antibiotike je otporno sve više bakterija. Antibiotici deluju na osetljive bakterije, dok s druge strane otporne bakterije nastavljaju da rastu i umnožavaju se čak i kada su izložene dejstvu antibiotika, što omogućava dalje širenje i pojavu rezistentnih infekcija čak i kod ljudi koji nisu uzimali antibiotike.
Antibiotik protiv prehlade ne, protiv bakterijske infekcije da
Većina slučajeva prehlade i gripa je uzrokovana virusima, tako da antibiotici nisu efikasni protiv njih. Takođe ne ublažavaju simptome prehlade kao što su kašalj ili kijanje. Neodgovarajuća upotreba podrazumeva i nepravilno korišćenje antibiotika, kao što je skraćivanje trajanja lečenja, smanjenje doza i uzimanje antibiotika ređe nego što je propisano, na primer dva puta umesto tri puta dnevno. To znači da u organizmu nemamo dovoljnu količinu leka, zbog čega će bakterije preživeti, pa čak i postati otporne..
Istina je, međutim, da u nekim slučajevima lekar propisuje antibiotik čak i kod virusnih infekcija što može dovesti do zabune. Iz ovog razloga treba naglasiti da se antibiotici ne daju za lečenje same virusne infekcije već zbog mogućeg razvoja sekundarne bakterijske, kao jedne odmogućih posledica postojeće virusne infekcije.
Image by Miguel Á. Padriñán from Pixabay
