Autor: Marisa Koen
Oko polovine Amerikanaca u nekom trenutku pokušava da smrša, što znači da milioni ljudi isprobavaju razne dijete za mršavljenje koje ograničavaju šta, kad i kako jedete. Neki zaista i smršaju, ali se kod većine kilogrami vraćaju. To često dovodi do najvećeg od svih pitanja: Šta radim pogrešno?
Evo prave istine: Nije do vas. U pitanju je biologija.
Prljava tajna industrije dijeta je da mnoge dijete ne uspevaju. Prema jednoj poznatoj studiji na Univerzitetu UCLA, većina ljudi ne samo da na kraju vrati kilograme koje je izgubila tokom dijete, već se čak dve trećine njih ugoji i više od toga. Ova vrsta „neuspeha“ može da ima visoku emocionalnu cenu, kaže dijetetičarka Alisa Ramzi: „Osobe koje su na dijeti su navedene da misle da je njihova krivica ako ne mogu da smršaju i da je suština u čeličnoj volji – a to izaziva snažan osećaj sramote. Ali u stvarnosti to nema veze sa snagom volje.“
Šta se zaista dešava sa vašim telom kad ste na dijeti
Kao prvo, u pitanju je prosta matematika – ako smanjite broj kalorija koje unosite (bilo da je u pitanju brojanje kalorija, izbacivanje određenih kategorija hrane ili ograničavanje sati kada možete da jedete), svakako ćete smršati. Ali onda reaguju vaše telo i mozak i pokušavaju da zaustave taj proces. U suštini, vaše telo misli da gladujete i pokušava da vas spasi i zaštiti po svaku cenu.
Glavni razlog za takav odgovor je hormon leptin koji nastaje u masnim ćelijama. Leptin govori vašem mozgu da ste siti – kako smanjujete količinu masti u svom organizmu, tako nastaje manje leptina i nemate isti osećaj sitosti kao ranije posle večere ili podnevne užine. Umesto toga, vaše telo dobija poruke od hormona koje kažu: „Moramo svi da se angažujemo! Ova osoba mora da se ugoji!“
Vaša srećna telesna težina
Što ste više na dijeti, to manje kalorija sagorevate, što znači da morate još više da ograničite unos hrane da biste nastavili da mršavite ili čak zadržite trenutnu telesnu težinu. Ovaj sistem za očuvanje života se zove „odbrana telesne težine“ čiji cilj je da vas zadrži u rasponu od 4,5 do 9 kilograma, tj. u okviru „zadate vrednosti“ vaše telesne težine.
Gubljenje pravog osećaja gladi
Još jedan propratni efekat držanja dijete: „Kada pažnju obraćate samo na spoljašnja pravila o tome šta i kad jedete, možete prestati da registrujete signale koje vam telo šalje“, kaže Ramzi i naglašava da su istraživači ustanovili isto ponašanje, poput prejedanja i bulimije, i kod osoba na dijeti i kod onih koji se zaista bore sa nedostatkom hrane. „Izgubimo pravi osećaj gladi, sitosti i ispunjenosti. Takođe gubimo i osećaj da je hrana nešto u čemu uživamo, što stvara dobar osećaj u telu“, kaže Ramzi.
Ali šta je sa svim onim ljudima koji smršaju i zadrže smanjenu telesnu težinu?
Sigurno mnogo ljudi postavlja ovo pitanje, ali opsesivno razmišljanje o telesnoj težini svakog dana i razmatranje šta treba da jedete za svaki obrok predstavlja ogromnu obavezu. Šta se dešava kad odete na odmor ili kada ste suviše zauzeti da biste kuvali? Krivica što ste posustali može potpuno da vam poremeti režim ishrane i dovede do ponavljanja odluke da budete stroži prema sebi.
Šta dobijate od poštovanja svog tela, bez obzira kakvog lepog, zdravog oblika je ono? „Javlja se pravi osećaj slobode zato što ne razmišljate sve vreme o hrani, nemate osećaj krivice i možete jednostavno da pojedete obrok i nastavite dalje“, kaže Ramzi.
Autor: Marisa Koen
