Prva asocijacija na farmerke su 501, što je sasvim logično budući da je Levi Strauss i zvanično rodonačelnik svega sa predznakom denim. Danas, svako od nas ima po jedne leviske u svojoj jeans rotaciji i ovaj brend prodaje milione primeraka svog ikoničnog modela iz godine u godinu.
Međutim, Levi’s je mnogo više od teksasa – razvijajući različite dizajn inicijative i boreći se za održivije principe proizvodnje na nivou cele modne industrije, kompanija iz San Franciska prerasla je u globalnu zajednicu koja insistira na diverzitetu i povezanosti.
Prošle godine brend je lansirao inicijativu „Buy better wear longer” kako bi ukazao na zajedničku odgovornost kada je u pitanju uticaj prekomerne proizvodnje i kupovine na životnu sredinu. Ujedno je pozvao potrošače da kupuju proizvode koji će trajati godinama, a nakon toga da ih recikliraju, poklone ili redizajniraju.
U sklopu ove inicijative, u Levi’s prodavnici u prizemlju šoping centra Galerija postavljena je kutija za reciklažu, gde možete da ostavite svoju staru odeću i dobijete popust od 20% na kupovinu nove kolekcije.
Članovi tima kompanije Fashion Company, koja na našem tržištu zastupa Levi’s, uključili su se u održivu kampanju brenda, doprinoseći svojim primerom i ponašanjem očuvanju životne sredine. Predstavljamo vam njihove priče.
Faruk Arap
„Trenutno okeanima pluta sedam ogromnih ostrva sačinjenih od plastike, od kojih je jedno veličine države Teksas. Takođe, zagađenju vazduha smo svi svedoci. Već dugi niz godina primenjujem neke sitnice koje znače našoj planeti, ali, pošto se bavim modom, evo kako ja šopingujem ekološki. Trudim se da većina stvari koje kupujem budu od recikliranih materijala i da poštuju eko i fair trade principe. Šokirao sam se kada sam čuo podatak, da se u proizvodnji jednog para farmerki, nekada koristilo 60l čiste, pijaće vode. Zato mi je jako važno da moj džins bude proizveden less water tehnologijom. Takođe, osećam se dobro u odeći od recikliranog pamuka. Svoju staru odeću nikada ne bacam već je poklanjam prijateljima. A ako je to nešto pocepano, završiće kao krpa za higijenu u mom domu ili ću je odneti na reciklazu. Uvek nosim svoj ceger, koji je inače apsolutni modni hit, pa tako manje koristim plastične kese. A kao deo reciklaže tekstila, ponekad kupim neki dobar vintage komad i u second handu. I na kraju, naravno volim kada to što sam kupio dolazi u ambalaži koja može da se reciklira!“
Katarina Gobeljić
„Od malena sam učila od svoje majke da je drveće izvor života. Saditi drveće znači dati život, kiseonik. Zato se već godinama odazivam različitim akcijama pošumljavanja. Često volontiram u lokalnim akcijama sadnje u Kraljevu, mom rodnom gradu, a učestvujem i u kompanijskim inicijativma kojima kroz nova stabla činimo nešto korisno za našu prirodu – korak po korak. Važno mi je da pomognem da prirodi vratimo više nego što od nje uzimamo. Na kraju dana, to je moj mali doprinos planeti.“
Nena Stevančević
„Živim na beogradskoj opštini Voždovac, radim u centru grada, a moji najbliži prijatelji su kilometrima daleko što znači da sam stalno u pokretu. Pre četiri godine sam shvatila da svojim automobilom doprinosim lošijem kvalitetu vazduha koji udišemo. Otud i novi bicikl u mom vlasništvu, a paralelno sa tim i jedan manje automobil na našim ulicama. Osim toga što ne zagađuje vazduh, vožnja odlično utiče i na moju kondiciju i zdravlje.“
Nađa Povrenović
„Krajem pretprošle godine boravila sam kod prijatelja u Amsterdamu, kojima je reciklaža i razvrstavanje otpada najnormalniji deo svakodnevnice. Čim sam se vratila u Beograd odlučila sam da postavim kese za otpad u stanu, jednu za papir, jednu za staklo i jednu za plastiku i konzerve. Trebalo je malo vremena da mi reciklaža postane rutina, naročito ukoliko se neka ambalaža sastoji od plastike i papira pa je potrebno da je razdvojim na delove ali sada to već radim automatski. Imam tu sreću da se ispred kuće nalaze odvojeni kontejneri za reciklažu ali bih se svakako angažovala oko odnošenja otpada i da mi nisu u komšiluku.“
Nikola Filipović
„Ekološko razmišljanje počinje kod kuće i zato ja razdvajam kuhinjski otpad, pa plastične ambalaže nosim na reciklažu. Umesto hemijskih aroma koristim esencijalna ulja koja su 100% prirodna, a takođe preferiram tuširanje umesto punjenja kade, pa na taj način smanjujem potrošnju vode. Zamenio sam sve klasične sijalice u stanu onim štedljivim. Jedna od stvari koju svako može da uradi je da prostor čisti sirćetom umesto konvencionalnim deterdžentima sa puno štetnih sastojaka, zato što je to potpuno prirodan način da uništite bakterije i mikrobe.“
