U utorak, 26. aprila, u Centru za kulturnu dekontaminaciju održana je tribina pod nazivom „Rod između medicine i prava: interseks”. Razgovor su vodili stručnjaci iz Francuske i Srbije: Benžamen Moron-Pieš (pravnik, Université Lumière Lyon 2) / Mila Petkova (advokatica, Advokatska kancelarija Pitcho & Petkova, Pariz) / Jelena Simić (pravnica, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu) / Vladimir Kojović (hirurg, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije, Medicinskog fakulteta u Beogradu) / Kristian Ranđelović (interseks aktivista, Organizacija XY Spektrum, Beograd). Moderator tribine bio je Predrag Šarčević (antropolog, RTS Radio Beograd Treći program).
Događaj je otvorio Tobias Flesenkemper, šef misije Saveta Evrope u Beogradu, koji se prisutnima obratio rečima: „Pitanje interseksa je postalo izuzetno bitno u radu na problemima identiteta i seksualne orijentacije. Od 2010. godine imamo predlog Saveta Evrope koji se tiče odbrane ljudskih prava za sve rodove, nezavisno od seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Po ovoj preporuci, komesar za ljudska prava Julija Mijatović je unapredila taj rad i uključila i domen interseksa. Imamo preporuke za unapređivanje debate o interseks fenomenu u svim zemljama članicama Saveta evrope uključujući i Srbiju. Takođe treba raditi na zabranjivanju medicinskih intervencija u domenu roda, odnosno pola koje nisu neophodne, i raditi protiv diskriminacije zasnovane na polnim karakteristikama. To su tri stuba našeg rada u Savetu Evrope“.
Tribina se fokusirala na probleme današnjih interseks/međupolnih osoba, koje se (u Francuskoj, kao i u Srbiji), suočavaju s brutalnim narušavanjem njihove lične autonomije, budući da u mnogim slučajevima one i dalje, u najranijem detinjstvu, bivaju podvrgnute hirurškim zahvatima i drugim medicinskim tretmanima koji imaju za cilj da „normalizuju” njihova tela prema dominantnom binarnom modelu pola/roda. Iako, teoretski, interseks osobe uživaju ista ljudska prava kao i „pravi muškarci” i „prave žene”, one su u praksi uglavnom lišene tih prava jer se, na prvom mestu, ne poštuje njihovo pravo na fizički integritet.
Francuski pravni ekspert Benžamen Moron-Pieš, pojasnio je svoje aktivnosti u ovom domenu: „Sa Milom Petkovom od 2009. godine radim na ljudskim pravima interseks osoba. Bavim se time kao univerzitetski predavač, a Mila Petkova kao advokat. Radimo na tome zato što su se interseks osobe prve oglasile i angažovale se, iskoristivši svoju energiju. Bez njih ni ja kao teoretičar prava, ni Mila Petkova kao advokatica ne bismo se našli u toj priči. Zajedno s njom već više od 12 godina pokušavamo da preobrazimo javni govor aktivista u pravni diskurs, da bi se ljudska prava ovih osoba poštovala. Učestvovali smo u mnogim međunarodnim projektima i pravnim aktivnostima, prvenstveno Saveta Evrope. Radili smo na nacrtu zakona iz 2021. godine, koji je prvi put u istoriji imao pravni član formulisan tako da se pominju interseks osobe i to je bila velika pobeda“.
Advokatica Mila Petkova je svoje izlaganje otvorila rečima: „U Francuskoj postoji kolektiv interseks osoba, i ja sam advokat tog udruženja u najvećem broju slučajeva. U veoma značajnoj meri smo bili zastupljenju u dogovoranju i konsultacijama u vezi sa propisima u Francuskoj, i dosta smo uradili na tome da se u zakonodavstvo unesu intereks osobe. Što se tiče sudskih procesa, ako postavite neko pitanje društvo nije obavezno da vam da odgovor, ali ako pred sud iznesete neki postupak, onda obavezno dobijate javnog sagovornika. Benžamen Moron-Pieš i ja smo imali ideju da strateški nastupimo na ovaj način, da pored lobiranja koje je apsolutno neophodno, takođe vodimo postupke na svim sudskim instancama koje postoje u Evropi i šire. Pokušavamo da iskoristimo sve sudske puteve da dođemo do rešenja“.
Pravnica Jelena Simić je o ovom pitanju našoj zemlji rekla: „U Republici Srbiji negde 2014. godine smo mi, zahvaljujući Kristijanu Aranđeloviću i njegovoj organizaciji, krenuli da se bavimo uključivanjem interseks osoba u Srbiji. Počeli smo da istražujemo celu priču koja je kompleksna i zahtevna na više različitih nivoa – i medicinski, i pravno, a najvažnije i najkompleksnije u stvari iz ličnog ugla interseks osoba koja proživljavaju sve to svakodnevno. Mi smo, radeći na nacrtu Zakona o rodnom identitetu, krenuli da istražujemo ovo pitanje“.
Hirurg Vladimir Kojović osvrnuo se na ovo pitanje iz medicinskog ugla: „Moj prvi kontakt sa interseks osobama bio je pre 22 godine, kada sam kao mlad lekar prisustvovao takozvanom konzilijumu za međupolne bebe. U startu mi je zasmetao pritisak da se odmah odredi pol. Na svu sreću, daljim usavršavanjem i kontaktima sa kolegama videli smo da neke stvari moraju da se menjaju, da jednostavno neke osobe ne treba da odredimo ni na koji način, da treba da ih pratimo i pustimo da neke stvari dođu na svoje mesto. Posle dugog niza godina došli smo do tačke da, u ustanovi u kojoj radim, nisu rađene operacije normalizacije pola u ranom detinjstvu. Mislim da je to veliki pomak“.
Interseks aktivista Kristian Ranđelović rezimirao je sadržaj dvočasovnog razgovora u CZKD-u i izneo detalje iz svog rada: „Uspeli smo da povežemo ne samo pravna i medicinska, nego i neka ljudska iskustva. Ovo je borba za prepoznavanje interseks osoba kao bića i kao ljudi ove zemlje. Meni je veliki problem biti nevidljiv u Srbiji, pa onda i u državama bivše Jugoslavije, a onda biti vrlo vidljiv u jednoj maloj zajednici koja postoji u Evropi i u svetu nepunih 30-ak godina. Malo nas je koji se znamo, malo nas je koji verujemo da smo OK. U detinjstvu smo dobili informaciju da nismo dovoljno dobri, da nismo adekvatni kao osobe, samo zato što smo rođeni drugačiji. Hoću da upoznam ljude koji mogu sebe da prepoznaju ne sa nekim varijetetom, ne sa nekom dijagnozom, nego koje mogu da kažu da su OK s onim što jesu“.
Ovo je bila prva debata u okviru otvorenog projekta pod krajnje uopštenim nazivom „Šta je rod?”, koji zajednički realizuju Francuski institut u Srbiji, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Fakultet za medije i komunikacije, RTS Treći program Radio Beograda i organizacija XY Spectrum, u saradnji sa više domaćih i međunarodnih institucija i organizacija. Cilj ovog projekta je da, za početak, okupi oko pitanja roda (gender) renomirane stručnjake i istraživače različitih profesija iz Srbije i Francuske, kao i iz regiona, ali i aktiviste, kako bi se teorija, praksa i proživljena lična iskustva doveli u direktan i, očekivano, konstruktivan dijalog. Intencija je da se tematika seksualnog i rodnog identiteta, kao i rodne ravnopravnosti, predstavi široj javnosti na pristupačan i interaktivan način, ali, takođe, da se predlože političke mere koje bi društvo učinile socijalno pravednijim ne samo u smislu poštovanja prava i sloboda seksualnih i rodnih manjina objedinjenih pod akronimom LGBTIQ+, već i u kontekstu reaktualizacije pitanja ženskih prava, na čiju ugroženost ukazuju mnogi savremeni procesi širom Evrope.
Foto: A.K./ATA Images
