Osamostaljenje u kontekstu zasnivanja samostalnog života mimo roditeljskog doma i neovisno o tuđoj pre svega materijalnoj potpori, je životni korak na koji se kod nas mladi gotovo po pravilu odlučuju kasnije nego što je to slučaj u modernom zapadnom društvu. Ovo je uglavnom posledica iskustava koja ukazuju na važnost rešavanja pitanja materijalne stabilnosti, odnosno manjka poverenja u sistem koji će da štiti pojedinca od naglog gubitka posla ili naknade za urađeni posao, kao i straha od efekata inflacije i neslaganja između finansijskih mogućnosti i dnevnih odnosno mesečnih troškova. S druge strane, kada govorimo o kočnicama na putu ka samostalnosti, važno je govoriti i o emocionalnom faktoru koji je specifičan za naše podneblje, gde su porodične vrednosti duboko usađene. Kako je ova tema već dugo aktuelna i mnogima interesantna kao društveni fenomen, mi ćemo se u tekstu koji sledi baviti upravo pitanjem prevazilaženja prepreka na putu ka samostalnom životu, izdvajajući osnovna pitanja i pridužujući im relevantne savete.
Finansijska stabilnost kao preduslov za osamostaljenje
U idealnom scenariju proces osamostaljivanja izgleda tako što bismo se po izdvajanju u zaseban prostor postepeno privikavali na samostalan život i radili na karijeri zarad materijalnog boljitka i finansijske stabilnosti. U praksi će, međutim, mladi sa našeg podneblja radije odlučivati da se osamostale tek po sticanju sigurnog posla na relativno dobro plaćenoj poziciji. Činjenica je da je ovakva opreznost proistekla iz različitih iskustava koja su imali, odnosno kojima su mladi kod nas svedočili, ali sa druge strane ovo predstavlja i nespremnost na odricanje, koje je posledica svojevrsne ušuškanosti u roditeljskom domu. Vezanost za roditeljski dom nije samo praktične prirode, već i emotivne, što predstavlja drugu ključnu prepreku konačnom osamostaljenju.
Emocionalna (ne)zrelost ili duboke porodične vrednosti?
Emotivni faktor predstavlja značajnu stavku prilikom preispitivanja razloga za odlaganje osamostaljivanja. Kombinacija još uvek pretežno patrijarhalnog vaspitanja i visokog vrednovanja porodičnog zajedništva dovodi do toga da emocije neretko bivaju prepreka otpočinjanju samostalnog života. Možemo diskutovati o odnosu pozitivnih i negativnih uticaja ovakvog odgoja na formiranje ličnosti pojedinca i društvo u koje se on uključuje, ali je svakako neosporiva činjenica da će zbog intenzivne usmerenosti na matičnu porodicu mladi kod nas teže napuštati roditeljski dom zarad zasnivanja sopstvenog.
Kako sebi obezbediti finansijsku stabilnost?
Finansijska stabilnost u osnovi znači relativno sigurno radno mesto i posao za koji dobijamo novčanu naknadu koja odgovara našoj potrošačkoj korpi i pruža nam mogućnost ostvarivanja određenih životnih ciljeva u perspektivi. Ukoliko i sami težite da ovo ostvarite, idealno bi bilo da pre svega planski radite na sebi sa konkretnim ciljem da se zaposlite u određenoj industriji, da uzmete u obzir dodatne kurseve i seminare i samousavršavate se ne biste li bili valjan kandidat za posao kojim želite da se bavite. S druge strane, od velikog je značaja da pratite aktuelnosti na tržištu, za šta će vam najbolje poslužiti relevantni oglasi za posao i takozvano umrežavanje ili networking. Ukoliko intenzivno radite na sticanju dodatnih znanja i veština, formiranju sebe kao profesionalca, uporno aplicirate za pozicije i održavate kontakte koji vam mogu pomoći u pronalasku posla, bićete korak bliže materijalnoj sigurnosti a samim time i osamostaljivanju.
Da li odvajanje od porodičnog doma može da prethodi zaposlenju?
Početak samostalnog života može zapravo biti veoma efikasna motivacija i stimulans za napredak u karijeri i ostvarivanje finansijske stabilnosti. Ovo je svakako razlog da se osamostaljivanje uzme u obzir uprkos relativnoj nesigurnosti u pogledu finansija. Tek nakon sticanja direktnog uvida u sopstvene mesečne troškove i svakodnevne potrebe je moguće postaviti sebi prikladne ciljeve u ovom smislu. S druge strane, kada se nađemo u situaciji da samostalno privređujemo i da naš komfor zavisi isključivo od naših sopstvenih postinuća na ovom planu, bićemo podstaknuti da postignemo daleko bolje rezultate.
Emocionalna stabilnost u kontekstu odnosa prema matičnoj porodici
O emocionalnoj stabilnosti možemo razgovarati u više od jednog konteksta, ali kada je u pitanju osamostaljivanje ovo se pre svega odnosi na vezu sa matičnom porodicom. U ovom smislu odvajanje može biti stresno kako za roditelje, koji su nespremni za ovakav razvoj događaja i koji na našim prostorima često uzimaju u obzir život u zajednici, tako i za mlade koji su u tom maniru odgojeni i samim time odvajanje vide kao pretnju emotivnoj vezi sa roditeljima. Trebalo bi imati u vidu da su upravo čvrste emotivne veze sa matičnom porodicom osnova emotivnoj stabilnosti, ukoliko se sagledaju na pravi način. Odvajanje i samostalnost bi trebalo posmatrati kao korak unapred u porodičnim odnosima. Mladi koji su podignuti u duhu negovanja porodičnih vrednosti bi trebalo da krenu na put zrelosti osnaženi ovakvim temeljem. Pitanje patrijarhalnog odnosa prema osamostaljivanju odnosno ideji života u zajednici je potrebno rešiti bez konflikta, kroz razgovor i uz pomoć argumenata. Ukoliko ostanete nedorečeni i ne obrazložite svoje težnje, te ne postignete međusobno razumevanje, nećete moći da postignete emocionalnu stabilnost koja je potrebna za otvaranje vrata novog poglavlja vašeg života.
Početak samostalnog života je prva etapa istinske zrelosti, koja sobom nosi brojne izazove, ali je sama po sebi lepo iskustvo. Ovo je prilika da mlada osoba zaista upozna sebe, te formira sopstvene rutine i navike. Naročit osećaj zadovoljstva koji proizilazi iz samostalne brige o sopstvenim potrebama, slobode sopstvenog prostora i raspolaganja svojim vremenom je zaista vredan prevazilaženja nekoliko usputnih prepreka.
Tekst: Ljiljana Bugarin
Foto: Dane Deaner on Unsplash
