Iako deca iz osetljivih grupa imaju obezbeđene uslove za jednak pristup obrazovanju u Republici Srbiji, još uvek se mora raditi na njihovom potpunom uključivanju. Grupe dece koje najčešće imaju probleme sa uključivanjem i ostankom u inkluzivnom obrazovanju su deca sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom, kao i pripadnici romske zajednice i deca lošijeg socio-ekonomskog statusa. Ovo su samo neki od zaključaka Nacionalnog izveštaja o inkluzivnom obrazovanju koji je danas predstavljen u Narodnoj skupštini u organizaciji Ministarstva prosvete, UNICEF-a i Delegacije Evropske unije u Srbiji. Nalazi ovog izveštaja biće polazna osnova za planiranje i primenu mera od značaja za razvoj ovog sektora.
Proces transformacije obrazovanja u inkluzivno u Republici Srbiji je započeo 2009. godine, stupanjem na snagu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a od tada su postignuti mnogi vidljivi rezultati. U velikoj meri je reformisan zakonodavni, strateški i institucionalni okvir u oblastima relevantnim za ostvarivanje i zaštitu prava dece iz osetljivih grupa, uključujući izmene u oblasti obrazovanja i antidiskriminacije, kao i podizanja kapaciteta za primenu inkluzivnog obrazovanja na nivou obrazovnih ustanova, na lokalnom i na nacionalnom nivou. Reforme su intenzivno nastavljene i kroz usvajanje nove Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine.
„Od uvođenja zakonskih reformi 2009. godine ostvaruje se kontinuirani napredak u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja, pre svega u povećanju broja dece iz osetljivih grupa u školama i predškolskim ustanovama, a u kojima je unapređen kvalitet i kapacitet za primenu inkluzivnog obrazovanja, kao i stvaranju sistema dodatne podrške za decu i učenike i njihove porodice. Obuhvat dece do 3 godine programima predškolskog vaspitanja i obrazovanja se povećava i u školskoj 2020/2021. godini, prvi put u poslednjih deset godina bio je veći od 30 odsto. Kontinuirano se povećava broj učenika koji ostvaruju pravo na individualni obrazovni plan, smanjuje se broj učenika osnovnoškolskog uzrasta u školama za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju jer im obrazovanje u redovnim školama postaje dostupno i kvalitetno, dok obuhvat učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom srednjim obrazovanjem raste kako bi se kvalifikovali za tržište rada. Po individualizovanom programu nastave i učenja, koji je jedinstven za svakog učenika, u osnovnim školama se obrazuje 17.000 učenika. Povećan je broj ličnih pratilaca i ovu uslugu koristi preko 1.800 dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, a podršku učenicima pruža i 260 pedagoških asistenata u školama. Republika Srbija je u velikoj meri reformisala zakonodavni, strateški i institucionalni okvir, i pored značajnog napretka, podaci iz izveštaja ukazuju da su i dalje prisutni određeni izazovi tako da u narednom periodu moramo nastaviti da radimo sistemski na unapređivanju inkluzivnosti obrazovnog sistema“, smatra Branko Ružić, ministar prosvete Republike Srbije.
Uključivanje svakog deteta u proces nastave i učenja jedan je od glavnih ciljeva podrške Evropske unije procesu reforme obrazovanja u Srbiji. Tim povodom Evropska unija je od 2003. godine u ovaj sektor uložila više od 100 miliona evra.
„Srbija je napravila značajne pomake u poslednjih 13 godina, kada je donela jaku odluku da se sprovodi inkluzivno obrazovanje. Izveštaj koji je predstavljen danas, međutim, takođe ukazuje na to da još uvek ima dece koja su isključena iz različitih socijalnih ili ekonomskih razloga. Imajući ovo i druge različite potrebe na umu, nepohodno je da se obrazovni sistem i dalje razvija da bi postao dovoljno fleksibilan i spreman da prihvati svako dete, mladu ili odraslu osobu na njihovom putu celoživotnog učenja. A da bi se to ostvarilo, svi akteri treba da budu uključeni. Kvalitet i inkluzivnost su među osnovnim strateškim prioritetima kojima teži Evropska unija u svom obrazovnom sistemu i nastavićemo da pružamo koordinisanu podršku i obrazovnom sistemu u Srbiji“, rekao je Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.
Delegacija Evropske unije u Srbiji i UNICEF već godinama pružaju podršku naporima Ministarstva prosvete u unapređivanju inkluzivnog obrazovanja u Republici Srbiji. Ovaj proces se naročito odnosi na podržavanje razvoja pravnih, strateških, institucionalnih, ljudskih i tehničkih kapaciteta za planiranje, realizaciju, koordinaciju i praćenje inkluzivnog obrazovanja i njegovo promovisanje kao kvalitetnog obrazovanja za svako dete.
Podaci iz novog ciklusa spoljašnjeg vrednovanja pokazuju da se među najlošije ostvarenim pokazateljima nalaze oni koji direktno ili indirektno govore o stepenu inkluzivnosti škola, te da postoji značajan prostor za unapređivanje različitih aspekata rada obrazovnih institucija. Na lokalnom nivou često nedostaju odgovarajući modeli i mehanizmi koji omogućavaju, podržavaju i unapređuju obrazovnu i socijalnu inkluziju dece iz osetljivih grupa.
„Izveštaj predstavlja dobar vodič o sledećim koracima. Unapređenje kapaciteta i osnaživanje nastavnika/nastavnica i škola kao nosilaca promena je prvi korak. Kada je nastavno osoblje motivisano i osposobljeno da svu decu uključe u svoja odeljenja, standardi i ishodi učenja se povećavaju – za decu sa i bez smetnji u razvoju. Kada deca uče u redovnim školama u kojima se slavi različitost, obrazovanje daje najbolje rezultate za sve učenike. Na ovaj način se omogućava socijalna inkluzija, a sprečava se diskriminacija i obrazovna segregacija, što rezultira smanjenjem broja dece koja napuste školovanje“, smatra Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.
Dostupno, kvalitetno i pravedno obrazovanje moguće je samo ako su sva deca, uključujući i deca iz osetljivih društvenih grupa, obuhvaćena školskim sistemom koji im pruža kvalitetnu podršku da nauče ono što im je potrebno za život. Suština inkluzivnog obrazovanja je u pronalaženju najefikasnijeg načina da se svakom detetu pruži puna podrška da zajedno sa vršnjacima uči i razvija veštine koje su mu potrebne da napreduje. Ono predstavlja investiciju u sadašnjost i budućnost – investiciju u decu današnjice i u onu koja će stvarati naše društvo u budućnosti.
