Jedni kažu da novac pokreće svet, a drugi bi se zakleli da je to ipak kafa bez koje ne mogu da zamisle dan. Nekada malo poznati delikates danas za veliki deo čovečanstva predstavlja prvo jutarnje „gorivo“, čije ispijanje predstavlja svojevrstan ritual uživanja u trenutku. Prevedeno u brojke, širom planete se svakog dana popije više od 2.5 milijardi šoljica „crnog napitka“, dok se u samo jednoj sekundi konzumira čak 6.000 šoljica NESCAFÉ kafe, koja je nedavno obeležila svoju 85. godišnjicu.
Svako je voli i doživljava na sopstveni način, ali je kafa svuda prepoznata kao mnogo više od tek željene doze kofeina. Ona je način povezivanja sa drugim ljudima i upravo je to iskustvo doprinelo njenoj globalnoj popularnosti.
Simbol gostoprimstva i uživanja
U regijama iz kojih je potekla, kafa je simbol gostoprimstva. Etiopljani su prvi otkrili stimulativne efekte napitka iz zrna arabike, koji je i danas važan deo njihove tradicije. Pripremaju ga satima, a ritual zvani Bunna započinje pranjem zrna. Čista zrna se peku na peći, potom drobe, pa stavljaju u posudu u koju se do vrha sipa ključala voda.
Izvan afričkog kontinenta, najposvećeniji uživaoci kafe bili su islamski mistici u Jemenu koje je održavala budnim do kasno u noć tokom verskih obreda. Nakon što su je sirijski trgovci doneli u Istanbul, brzo se širila Bliskim istokom za vreme Otomanskog carstva. Zapadni trgovci su je odatle u 17. veku nosili u svoje domovine, pa dalje u kolonije. U Turskoj je i danas važan element u svakodnevnom životu iako je čaj omiljeniji i češće konzumiran napitak. Veruje se da ispijanje kafe s nekim garantuje dugovečno prijateljstvo. Često je začinjena cimetom ili karanfilićem, a tradicionalna se služi u ibricima. Takozvana „turska kafa“ se danas više pije kod nas i u Grčkoj.
Kao narod koji je prvi doneo kafu u Evropu i način pripreme pretvorio u magiju, Italijani s pravom svoju kafu smatraju veoma posebnom. Piju uglavnom jak i bogat espreso iz malih šoljica u svako doba dana, ali vode računa da kratki espreso popiju iz najviše dva gutljaja.
U Evropi po količini ispijene kafe prednjače Finci. Piju je u svako doba dana, uglavnom filter kafu, mada imaju i neke, za naše pojmove nespojive kombinacije. Specijalitet kaffeost pravi se tako što se vrela kafa sipa preko kockica sira.
Šveđani imaju svoj ritual pod nazivom fika, koji je mnogo više od pauze za ispijanje kafe s cimet rolnicama. Najvažnija je prilika za povezivanje sa drugima. Imati vremena za drugog je suštinski važno i možda je to razlog zašto su Šveđani uvek visoko kotirani na listama najsrećnijih ljudi na planeti.
Francuzi šoljicu jake kafe mešaju sa mnogo vrućeg mleka i piju je iz velikih šoljica. Tako je nastao café au lait, koja se danas može naći i kod nas u obliku NESCAFÉ Dolce Gusto kapsula. Uz nju, naravno, najbolje ide kroasan. Irci su, pak, zaslužni za jednu od globalno popularnijih varijanti koja se pravi od vrućeg espresa, šećera i viskija, uz dodatak kremastog šlaga na vrhu.
Ključ spasa kafe je u održivoj proizvodnji
Kako su mirisom kafe sve više opčinjene i zemlje u kojima se tradicionalno pije čaj, poput Kine, ona bi uskoro mogla da postane najpopularniji napitak na svetu. Štaviše, postoje predviđanja da će do 2050. broj uživalaca kafe porasti za čak 50 odsto. Ipak, postoje prepreke ovoj rastućoj popularnosti kafe, na prvom mestu brzonapredujuće klimatske promene koje prete da desetkuju postojeće zasade ove kulture. Arabika je naročito osetljiva na toplotu i padavine što znači da rastuće temperature i nepredvidive vremenske prilike ugrožavaju njen dugoročni opstanak.
Upravo iz tog razloga, Nestlé, kao jedan od najvećih proizvođača kafe na svetu, više od 10 godina preduzima korake kako bi u aromama arabike i robuste mogle da uživaju i buduće generacije.
Zahvaljujući strategiji održivog uzgoja kafe pod nazivom NESCAFÉ Plan, već od 2022. godine 100 odsto kafe za proizvodnju ovog brenda uzgajano je na odgovoran i održiv način, emisije ugljen-dioksida po toni proizvoda su od 2010. do 2020. godine opale za 46 odsto, a proizvodnja u fabrikama se vrši uz 53 odsto manju potrošnju vode.
Usled opasnosti da oko 125 miliona ljudi, koliko živi od uzgoja kafe, bude ugroženo zbog klimatskih promena, najveća prehrambena kompanija na svetu unapredila je svoj plan za period do 2030. godine u čijem središtu se nalazi prelazak na uzgoj kafe po principima regenerativne poljoprivrede, koji će poboljšati produktivnost farmi, povećati prihod proizvođača kafe i dodatno smanjiti emisije ugljen-dioksida u sektoru poljoprivrede.
Osim toga, NESCAFÉ fabrike širom sveta energiju dobijaju koristeći potrošeni talog kafe kao biogorivo i time smanjuju otpad i emisije gasova sa efektom staklene bašte. Potrošeni talog kafe čini oko 20 odsto ukupne energije koju fabrika koristi i to je samo jedan od razloga zašto NESCAFÉ, čijih se milion šoljica dnevno popije u Srbiji, nosi epitet najodrživijeg brenda kafe na svetu.
