Retka su mora i obale koje privlače toliki broj turista kao što je to slučaj sa Mediteranom. Plivanje u čistim tirkiznim vodama i uživanje na peskovitim plažam je ono što turisti jednostavno obožavaju. Međutim, Mediteran nudi mnogo više od toga, posebno njegov istočni deo koji već decenijama unazad spada u najposećenije turističke regije sveta.
Prosto je nemoguće obići sve destinacije koje nudi ova oblast, pa nijednom turisti neće biti lako da odabere mesto za svoj naredni odmor. Međutim, ako se odlučite za krstarenje, dok plovite istočnim vodama Mediterana možete kroz jedno putovanje posetiti više neverovatnih egejskih ostrva i spektakularnu obalu Turske. Predstavljamo vam turističke destinacije koje su uvek u trendu kada je u pitanju Egejsko more!
Santorini, biser Egeja
Često nazivan i “Biserom Egeja” Santorini je po mnogo čemu naj. To je jedno od najromantičnijih, najprepoznatljivijih i najposećenijih grčkih ostrva. Nalazi se u južnom delu Egejskog mora i privlači posetioce svojim prelepim pejzažima i belim kućicama sa plavim krovovima u obliku kupole.
Plaže i spetakularni zalasci sunca koje možete posmatrati sa ovog jedinstvenog ostrva je nešto po čemu je Santorini takođe prepoznatljiv. S obzirom da je ostrvo vulkanskog porekla, njegove plaže su karakteristične po nesvakidašnjem pesku crnkaste boje. Neke od najpozantijih su Kamari i Perisa.
Santorini je takođe poznat i po arheološkim nalazištima koja svedoče o staroj kiklandskoj kulturi koja traje više od 5000 godina. Zato je pravi magnet za one posetioce koji vole istoriju, arheologiju i avanturu.
Od 27,8 miliona turista koji su posetili Grčku u 2022. godini, više od 2 miliona njih je otputovalo upravo na Santorini. Najveći broj stranaca su turisti iz Velike Britanije, Italije, Francuske i Nemačke. Ostrvski hotelijeri su se pohvalili da im je 2022. godina bila rekordna i da je 75% kapaciteta za letnje mesece bilo rasprodato ili rezervisano već u februaru. To dovoljno govori o popularnosti i trendu koji vlada među turistima kada je u pitanju Santorini.
Rodos, dom jednog od sedam svetskih čuda starog sveta
Rodos je najveće ostrvo Dodekaneza, četvrto po veličini u Grčkoj ali i jedna od najposećenijih turističkih destinacija zemlje Helena. Na ovom ostrvu se nalaze neke od najlepših plaža Grčke. To su pre svega Lindos, Faliraki i Entoni Kvin plaža. Ova poslednja nosi naziv po čuvenom glumcu koji je upravo na ovom mestu snimio neke od scena kultnog filma “The Guns of Navarone”.
Turisti koji stignu na Rodos najčešće posećuju luku i Stari grad, diveći se njegovoj jedinstvenoj mediteranskoj arhitekturi. Kako legenda kaže, na ulazu u luku u znak zahvalnosti bogu Apolonu stanovnici ovog ostrva su sagradili kip-svetionik, čuveni Kolos sa Rodosa. Međutim, nakon strašnog zemljotresa 227. godine pne kip je srušen, a njegovi ostaci nikada nisu pronađeni. Pored Starog grada turisti najčešće obilaze “Palatu Velikog Majstora”, Arheološki muzej Rodosa i crkvu Panagia Tou Kastrou.
Najveći broj posetilaca na Rodos stiže avionom. U 2022. godini broj turista koji su sleteli na Rodos je premašio cifru od 2,5 miliona. Ostrvo je jako dobro povezano i feribotima sa drugim ostrvima i kontinentalnom Grčkom, odnosno lukom Pirej. Primetan je i sve veći trend da se na ovo ostrvo dolazi kroz ture na kruzerima.
Atina – glavni grad i najveći turistički centar Grčke
Glavni grad Grčke jedna je od najuzbudljivijih i najpopularnijih turističkih destinacija u čitavoj Evropi. Oko 6,4 miliona turista svake godine dođe u Atinu da iskusi čari ovog neverovatnog grada.
Grad je muzej sam po sebi. Atina ima 44 antičkih spomenika koji su dostupni turistima. Svakako najznačajniji je Akropolj, sa upečatljivim hramom Partenonom. U turističkom zenitu tokom kasnog proleća i čitavog leta, kao i za vreme novogodišnjih praznika, Akropolj na dnevnom nivou poseti više od 20.000 turista. Ipak, ima najava koje ne idu u prilog turistima. Zbog zabrinutosti za svoju najveću znamenitost usled sve većeg broja turista grčke vlasti planiraju da ograniče dnevni broj posetioca.
Odmah ispod Akropolja nalazi se najstarija četvrt u Atini, Plaka. Kamenom popločane ulice i kuće koje se nižu duž njih vratiće vas u prošlost i pomoći vam da shvatite zašto ovu četvrt nazivaju “Starom Atinom”. Tu se takođe nalaze brojni barovi i restorani u kojima se služe grčki i mediteranski specijaliteti.
U samoj Atini postoji čak 9 restorana koji imaju barem jednu Mišelinovu zvezdicu. O tome koliko se ovo prestižno priznanje teško dobija a lako gubi, najbolje govori i činjenica da Beograd još uvek nema restoran sa ovim obeležjem.
Na kraju, Atina nije samo kultura i istorija. Odlično je mesto i za one koji žele da uživaju na plaži i u moru. Ona poseduje čak 50 kilometara urređenog prostora za kupače, sa čak 18 plaža koje su nosioci plave zastavice.
Istanbul – grad u kome se susreću istok i zapad
Istanbul je više od metropole. To je jedan od najuzbudljivijih gradova sveta, mesto gde se susreću zapad i istok. Grad na dva kontinenta, mesto bogate kulture i istorije koja se proteže hiljadama godina unazad. Destinacija koja ne prestaje da zadivljuje turiste svojom arhitekturom ali i na daleko poznatim gastronomskim specijalitetima.
U prethodnoj godini Istanbul je posetilo više od 16 miliona stranih turista. To znači da je imao više posetilaca tokom godine nego što ima stanovnika (oko 15 miliona). Najveći broj njih su Rusi, oko 1,5 miliona, a zatim Nemci 1,2 i Iranci 1,1 milion.
Na međunarodnog aerodroma u Istanbulu 2022. godine sletelo je preko 11 miliona stranih državljana, dok je na drugom po veličini Sabiha Gokčen pristiglo još preko 4 miliona putnika. Brojke koje svakako govore da je ovo jedan od najposećenijih gradova ne samo na istočnom Mediteranu, već i u Evropi.
Što se tiče znamenitosti ove metropole, jedna od najposećenijih građevina je Aja Sofija, nekada crkva a danas džamija. Obavezno treba pomenuti i Plavu džamiju, još jednu jedinstvenu građevinu koja svoje ime duguje plavičastim pločicama koje prekrivaju njenu unutrašnjost. Ova dva grandizona verska objekta nalaze se u okrugu Sultanahmet i relativno su blizu jedan drugome, pa čine nedeljivu turističku ponudu Istanbula.
Od ostalih znamenitosti grada na Bosforu i atrakcija koje su interesantne turistima tu su Galata kula sa koje se pruža prelep panoramski pogled na grad i Topkapi palata nekadašnja rezidencija osmanskih sultana. Turisti još rado posećuju i Veliki bazar ili Kapali čaršiju. Tu možete kupiti odeću, kožnu galanteriju, nakit, suvenire ali i razne začine i tradicionalne turske slatkiše. Jako raznovrstan i šaren izbor.
Kušadasi – najveća luka za kruzere u Turskoj
Najveći broj putnika sa kruzera kada je Turska u pitanju, ugosti upravo luka u Kušadasiju, a za njom sledi ona u Istanbulu. Samo u prva četiri meseca 2023. godine u ovaj turistički raj Turske stiglo je preko 150 hiljada putnika sa kruzera. Naravno, očekuje se da taj broj u sezoni koji je u punom jeku bude daleko veći. Tek na drugom mestu je Istanbul sa preko 65 hiljada turista sa kruzera a na trećem Antalija sa oko 15 hiljada.
Ove brojke govore u prilog tome da je Kušadasi svakako najčešća destinacija luksuznih kruzera kada je Turkska obala u pitanju. Tako je bilo poslednjih godina, a očekuje se da će se isti trend nastaviti i u budućnosti.
Kušadasi je lep živopisan grad smešten na obali Egejskog mora. Privlači posetioce svojim lepim plažama, kristalno čistim morem, dobrim izborom hotela i vrhunskom uslugom. Plaže koje su najčešći izbor turista su Ladies beach, Long beach, Silver beach i Pamucak Beach. Iako važi za centar zabave i uživanja, Kušadasi a pre svega njegova okolina, imaju puno toga da ponudei i u kulturno-istorijskom smislu.
Nedaleko od Kušadasija, oko desetak kilometara severno, nalazi se drevni grad Efes, koji je jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta u celoj Turskoj. Nekada je ovo bio jedan veliki moćan grad sa impresivnim građevinama kao što su Celzijusova biblioteka i Artemidin hram čiji se ostaci i danas mogu videti.
Umesto zaključka
Sve ove brojke pokazuju da je istočni Mediteran i dalje u trendu kada je turizam u pitanju. Pravi raj za ljubitelje mora, plaža, istorije i arhitekture, za one koji imaju avanturistički duh i koji žele da otkriju i vide jedinstvenu ali opet po regionima različitu mediteransku kulturu.
Tekst: S. Stanković
