Delegeranjeje proces prenošenja odgovornosti ili zadatka na druge ljude. Iako zvuči kao nešto što stvara nervozu, zapravo je suprotno – delegiranje oslobađa vaše vreme i energiju za ono što je zaista važno. Ono bi trebalo da bude prirodna aktivnost svakog socijalnog bića, deljenje obaveza i težnja ka kvalitetnijem životu. Ipak, retko ko želi da zatraži pomoć, bilo da su poslovne ili životne problematike u pitanju.
Zašto je to tako teško? Pa, zato što većina nas voli da misli da može samostalno da obavi sve zadatke, bez ikakve pomoći. Ali, istina je da možemo postići mnogo više kada naučimo da prepustimo poslove i drugima. Možda u narednim redovima saznamo i kako.
Delegiranje jeste teško
Na prvom mestu, tu je dobro znan fenomen poznat kao „sindrom supermena“ ili „superžene“, čest među ženama preduzetnicama. To je ono kada mislimo da samo mi možemo efikasno obavljati sve zadatke, iako nas to često iscrpljuje. Zašto se ovo dešava? Jer osećamo da delegiranje znači da smo slabiji ili manje sposobni. Taj strah od neuspeha ili gubitka kontrole drži nas zarobljene u sopstvenom krugu obaveza.
Drugi razlog leži u strahu od kritike. Ako delegiramo neki zadatak i ne ispadne kako treba, bojimo se da ćemo biti osuđeni ili kritikovani. Zato se radije držimo onoga što znamo kako da uradimo, čak i ako nas to preopterećuje.
Tu je i element samopouzdanja. Možda sumnjamo u sposobnosti drugih da obave posao onako kako mi to radimo. Često precenjujemo svoje veštine i potcenjujemo tuđe. Takođe, može biti teško prepustiti kontrolu nad nečim što smatramo važnim ili što definiše naš identitet.
Naravno, ne smemo zaboraviti ni strah od gubitka moći. Ako delegiramo zadatke, čini se kao da gubimo deo kontrole nad svojim životom i okruženjem. Ali zapravo, delegiranje nam može osloboditi vreme i energiju da se fokusiramo na ono što je zaista važno.
Kako se izboriti sa ovim? Prvo, treba da shvatimo da delegiranje nije znak slabosti, već znak inteligencije i efikasnosti. Takođe, važno je razviti poverenje u druge ljude i dati im šansu da pokažu svoje veštine. I na kraju, treba da se setimo da je važno postaviti prioritete i naučiti reći „ne“ nekim obavezama kako bismo oslobodili prostor za one koje su nam bitne. Dakle, iako je teško ponekad, važno je prepoznati ove psihološke prepreke i raditi na tome da ih prevaziđemo kako bismo postali efikasniji lideri i pojedinci.
5 pravila delegiranja koje svako mora da zna
Summa summarum, sve deluje jednostavno, a opet teško u praksi. Zato sebi treba podcrtati pet osnovnih postulata delegiranja:
1. Prepoznajte svoje jače i slabije strane:
Shvatite da niste superčovek. Svi imamo granice. Takođe, i oblasti u kojima smo bolji i one u kojima nismo toliko vešti. Prepoznajte svoje jače strane i fokusirajte se na njih, dok zadatke u kojima niste tako dobri možete delegirati drugima. To mogu biti sitnice poput kupovine namirnica, što je bar danas lako jer postoji samo vaš potrčko za svaku brzu dostavu. Ili čak veće obaveze poput organizacije sastanka. Bitno je prepoznati koji zadaci ne zahtevaju vašu specifičnu ekspertizu ili angažman i prepustiti ih nekome drugom.
2. Pronađite prave ljude:
Kad delegirate obaveze, važno je da pronađete ljude koji su sposobni i motivisani da obave posao. Neki su bolji u organizaciji, neki u kreativnom razmišljanju, a neki u vođenju tima. Nekada će to biti kolege, a nekada članovi porodice ili prijatelji. Bitno je da imate poverenja u njihovu sposobnost da obave posao.
3. Dajte jasne instrukcije:
Kada delegirate zadatke, važno je da budete jasni i precizni u tome šta očekujete od svojih saradnika. Dajte im sve informacije koje su im potrebne i postavite realne ciljeve.
4. Poverite odgovornost:
Ovo može biti teško za one koji su navikli da sve drže pod kontrolom. Ali, kada delegirate, morate biti spremni da poverite nekome drugome slobodu i odgovornost za obavljanje posla. Ponekad stvari neće biti baš onako kako ste ih zamislili, ali to je deo procesa učenja i poverenja.
5. Budite dostupni za podršku:
Iako ste poverili određene zadatke drugima, važno je da budete dostupni za podršku i savete ako su im potrebni. Nemojte ih ostaviti same, već im se stavite na raspolaganje ako imaju poteškoća.
I na kraju, ne zaboravite da pohvalite i nagradite ljude koji su obavili posao. Pokažite im da cenite njihov trud i rad. To će ih motivisati da i ubuduće budu spremni da vam pomognu.
Primeri delegiranja u životnom i poslovnom okruženju
Timski rad: Jedan od najboljih primera delegiranja je kada lider tima efikasno raspodeli zadatke među članovima tima. Kroz jasno definisane uloge i odgovornosti, tim može postići izvanredne rezultate. Primeri poput uspešnih projekata ili kampanja često su rezultat dobro delegiranog timskog rada.
Porodične obaveze: U porodičnom okruženju, delegiranje takođe igra važnu ulogu. Roditelji koji uspešno delegiraju zadatke deci, poput kućnih poslova ili brige o mlađoj braći i sestrama, stvaraju harmonično i odgovorno okruženje u domu. Ovo podstiče razvoj samopouzdanja kod dece i uči ih važnosti timskog rada.
Akademske obaveze: Studenti koji efikasno delegiraju svoje akademske obaveze mogu postići bolje rezultate. Razumevanje prioriteta, raspodela vremena za učenje i saradnja sa kolegama u grupnim projektima su ključni faktori za uspeh. Deljenje zadataka i resursa će rezultirati boljim razumevanjem gradiva i lakšim savladavanjem izazova.
Socijalne obaveze: U društvenom životu, delegiranje olakšava organizaciju događaja poput rođendanskih proslava, venčanja, biranja filma koji će se gledati ili volonterskih aktivnosti. Kada svako preuzme odgovornost za određeni deo organizacije, događaj može biti uspešno sproveden bez prevelikog stresa ili opterećenja za pojedinca.
Samopomoć: Da, čak i u vašem ličnom razvoju možete koristiti delegiranje. Na primer, ako imate previše obaveza i osećate se preopterećeno, razmislite o delegiranju nekih manjih zadataka drugim ljudima ili čak angažovanju profesionalaca za određene poslove poput čišćenja ili organizacije.
U suštini, delegiranje nije samo pitanje davanja zadataka drugima. To je i pitanje poverenja, samopouzdanja i spremnosti da se prihvate izazovi. Sledeći put kada osetite teret svih obaveza na svojim plećima, razmislite o tome da li je vreme da podelite taj teret sa nekim drugim. Možda ćete se iznenaditi koliko olakšanja možete da osetite kada se istog i oslobodite.
Autor teksta: Srbijanja Stanković
Foto: Karolina Grabowska
