Ko su istraživači u Noći istraživača?
Noć istraživača, manifestacija koja u Srbiji treću godinu za redom, na inicijativu Evropske unije, afirmiše nauku i istraživače i podstiče mlade na istraživačko-naučnu karijeru biće održana sutra, 28. septembra, u centru Beograda od 17 časova do ponoći.
Noć istraživača omogućava posetiocima da bolje upoznaju glavne aktere – istraživače i ohrabruje mlade da samostalno istražuju.
Pod sloganom “Flertuj znalački”, Noć istraživača će u Beogradu na Platou kod Filozofskog i u samoj zgradi fakulteta kroz zanimljive sadržaje predstaviti nauku u vidu metafore zaljubljivanja u stvarnu osobu.
Ana Parabucki će u Noći istraživača biti jedna od sagovornika SASTANKA NA BRZAKA. Biologiju je upisala 2002. godine iz radoznalosti a danas radi doktorat iz oblasti neuronauka na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ u Beogradu.“Nikada ne znamo u kom grmu čuči pametna ideja. Nikad ne znamo koga možemo da inspirišemo. Ne možemo znati da li ćemo deljenjem znanja sa nekim zapravo uzrokovati `efekat leptira` i pokrenuti nešto mnogo veće od nas samih. A dovoljno je i da se samo dobro i kvalitetno zabavimo i ispričamo“ objašnjava Ana svoje viđenje značaja Noći istraživača.
Na SASTANKU NA BRZAKA povešće razgovore o potencijalnom životu na Veneri ali i o molekulskim osnovama multiple skleroze i traumatskim povredama mozga. “Nekad nije jednostavno ni popričati sa komšijom, a kamoli doći do nekog koga ne poznajete i pitati nešto što vas zanima. Koncept „Sastanka na brzaka“ je sjajan: opuštena, prijateljska atmosfera je proveren način da razmenimo mišljenja. I što je najvažnije, `radi` za sve uzraste” dodaje Ana Parabucki.
Svoju NAUČNO ZASNOVANU POEZIJU govoriće magistar astrofizike Nataša Stanić. Ona je predavač u Planetarijumu i nastavnik fizike. Autor je mnogih naučno-popularnih knjiga ali i seminara za nastavnike i brojnih naučnih radova. “Pogrešno se misli da je naučni stav prema svetu i istraživanju čisto racionalan i realističan – emocije, međutim, igraju veoma važnu, gotovo presudnu ulogu u svakom istraživanju, naročito u onim istraživanjima koja pomeraju granice ljudskog saznanja i koja se, naizgled, graniče sa naučnom fantastikom” kaže Nataša Stanić.
Magistar Vladimir Jovanović će u BIOSKOPU “MIKROSKOP” spojiti ljubav prema filmu i nauci. On je biolog koji doktorira u oblasti evolucione ekologije biljaka. Interesuju ga evoluciona biologija, botanika i genetika, a omiljena tema koju svuda provlači je seks. “Jednim delom, u Noći istraživača, mi najmlađem delu populacije prezentujemo lepotu naučnog otkrića, osećaj ispunjenosti kada se zadovolji sopstvena radoznalost i kreativne načine `napada na problem`. S druge strane, neopredeljenim osmacima i maturantima možemo pomoći u odabiru buduće profesije time što prikazujemo šta, kako i zašto istraživači rade” objašnjava svoje viđenje manifestacije Vladimir Jovanović koji voli jezike, umetnost(i) i nauke i zalaže se da svet bude čistije, zelenije, prirodnije i prigodnije mesto za život.
Kroz NAUČNI KONCERT posetioce će provesti Aleksandar Đurić student Farmaceutskog fakulteta i Fakulteta muzičke umetnosti. Sa 6 godina već je znao da će studirati „nešto vezano za hemiju“, i istovremeno je započeo svoje prvo muzičko školovanje, tada na klaviru. Sada svira harfu i objašnjava svoje motive za učešće u Noći istraživača: “Kada sam čuo za ideju predstavljanja nauke u ‘drugačijem’ svetlu, istog trenutka sam postao pristalica iste. Nisu naučnici neki strogi stariji ljudi koji ne umeju da se nasmeju, zapleču, budu kreativni. Kakve god da ste predrasude o nauci i naučnicima imali do sada, vreme je za nove vidike. Sasvim obični ljudi pokazaće vam malo manje obične stvari na vrlo neobičan način!”
DECU NE DONOSE ROBOTI je program koji će prikazati sličnosti i razlike između ljudi i robota.“Naš program u kome su uključeni roboti Nao i Rover istraživač imaju za cilj da pokažu da roboti nisu bauk. Cilj nam je da svima pokazemo da je rad sa robotima zabavan, interesantan i zanimljiv” kaže magistar Miloš Jovanović iz Instituta „Mihajlo Pupin“.
ENERGIJA BUDUĆNOSTI će, uz pomoć bicikla, pretvarati energiju jednog pojedenog sladoleda u sopstvenu električnu energiju. Biće predstavljeni i najsavremeniji i najnaprednijih roboti iz naše zemlje i inostranstva dok će istraživačima pričati kako se postaje robotičar. Jedna izložba Izložba Centra za promociju nauke će predstaviti predstaviće istorijat robota, njihov nastanak i razvoj.
Koncept Noći istraživača jeste „drugačiji izlazak petkom uveče“. Neformalna atmosfera, filmovi, muzika i događaji pod vedrim nebom kao najbolji način da se istraživački poziv iz strogih, akademskih klupa preseli u naše svakodnevno okruženje
Pored Beograda, Noć istraživača će 28. septembra biti održana i u Novom Sadu, Nišu i Zrenjaninu.
Srbija je ove godine dobila FP7 projekat Evropske unije, koordinator za Beograd i Niš je Festival nauke, a za Novi Sad i Zrenjanin Univerzitet u Novom Sadu – Fakultet tehničkih nauka.
