Premijerno prikazan film o srpskoj heroini Milunki Savić
Dokumentarno-igrani film „Milunka Savicih – heroina velikog rata“, koji govori o „srpskoj Jovanki Orleanki“ – učesnici u balkanskim i Prvom svetskom ratu, premijerno je večeras prikazan u Domu garde u Beogradu, a premijeri je prisustvovao predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Premijeri filma o najodlikovanijoj ženi Prvog svetskog rata prisustvovali su i ministri odbrane i pravde, Nebojša Rodić i Nikola Selaković, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Ljubiša Diković, kao i predstavnici državnog i vojnog rukovodstva, diplomatskog kora i verskih zajednica.
Slađana Zarić, autorka filma koji govori o Milunki o kojoj se decenijama nije mnogo znalo i koja je posle rata zaboravljena, rekla je da svojim prisustvom državno i vojno rukovodstvo simbolično odaje počast toj heroini koju za života nije dobila.
Ozivljavajući sećanje na jednu od retkih žena koja je kao borac učestvovala u Prvom svetskom ratu, pukovnik Vojske Srbije Petar Bošković je podsetio da je te davne 1912. godine, pa sve do 1917. godine, kada se „moćna Rusija odlučila na taj korak, mala Srbija bila jedina zemlja u Evropi koja je imala ženu ratnika“.
„Milunka Savić nije bila sama. Imali smo tada i našu Sofiju Jovanović i kapetana Floru Sends i niz drugih žena koje su obukle uniformu i krenule u rat“, kazao je Bošković, navodeći da su pred Milunkom stajale sve savezničke jedinice u luci Bizerti, kada joj je 1918. godine admiral Geprat uručio francuski Ratni krst sa zlatnom palmom.
On je istakao da je Milunka mnogo više dala Srbiji nego što je Srbija dala njoj, podsećajući da je od Srbije dobila četiri odlikovanja, samo jedno više nego od savezničke Francuske.
„Neka ovaj film bude još jedno odlikovanje Milunki Savić, odlikovanje nezaborava“, rekao je Bošković.
Dokumentarni film, napravljen u produkciji javnog TV servisa, snimljen je povodom četiri decenije od njene smrti, u saradnji sa ministarstvima odbrane i kulture.
Milunka Savić je četiri puta ranjavana u borbama, nosilac je sedam odlikovanja, među kojima su vojnička zlatna Karađorđeva zvezda sa mačevima, Zlatna medalja za hrabrost „Miloš Obilić“ i francuska oficirska Legija časti.
Rođena je u Koprivnici kod Raške, a početkom balkanskih ratova 1912. se, prerušena u muškarca, kao dobrovoljac Milun Savić, našla kao vojnik u Drinskoj diviziji, dok je njen identitet otkriven pošto je ranjena u Bregalničkoj bici.
Po izbijanju Prvog svetskog rata, odbila je da ide u bolničarke, već je želela da uzme pušku u ruke i bila je raspoređena u Drugi pešadijski puk poznat kao „Gvozdeni puk“.
Početkom januara 1916. u vreme povlačenja Srpske vojske u Prvom svetskom ratu, bila je teško ranjena, pa je potom upućena u Bizertu na oporavak.
Kada je rat završen, izvesno vreme bila je na službi pri vojsci u Sarajevu, gde se udala za Veljka Gligorovića, činovnika Hipotekarne banke, posle čega je ubrzo demobilisana.
Kao ratni dobrovoljac dobila je malo imanje na novoosnovanoj dobrovoljačkoj koloniji Marijin majur, kasnije nazvanoj Stepanovićevo, nedaleko od Novog Sada.
Ubrzo je prešla da živi u Beograd, gde je dočekala Drugi svetski rat, kada je izvesno vreme bila zatočena, ali je kao zaslužna osoba oslobođena i Nedićeva vlada joj je dala posao.
Psleoratna vlast joj je kasnije dodelila penziju da bi poslednji period života, nakon nekoliko novinskih tekstova o zaboravljenoj srpskoj Jovanki Orleanki, provela u malom stanu koji joj je dodeljen u naselju Braća Jerković.
Odgajila je tri usvojenice – jedno zaboravljeno dete sa železničke stanice u Stalaću, sestru od ostarelih ujaka i ujne i jednu sirotu devojku iz Dalmacije.
Uoči premijera filma, u Domu garde intonirana je himna „Bože pravde“, a dečiji hor „Kolibri“ izveo je pesmu „Kreće se lađa francuska“.
Film će svoju televizijsku premijeru imati 7. oktobra na RTS-u.
