Ivan Miškeljin: Svi pobednici su nekada bili početnici
Ivan Miškeljin, naš proslavljeni maratonac, ove godine vodi adidas Running team do cilja Beogradskog maratona. Pripreme su trajale više od mesec dana na trim stazama Ade Ciganlije, Košutnjaka i na Dunavskom keju pored SC „25.maj“, a više od 60 trkača se spremilo da istrči svoj cilj – Trku zadovoljstva, polumaraton ili maraton.
U susret Beogradskom maratonu Ivan Miškeljin nam otkriva gde je granica između rekreativca i profesionalca.
-Kada više ne možeš bez trčanja i kada ti to postane pasija, tada nestaju sve granice. Tada počinješ da juriš rezultat, plasman i nisi ni svestan kada i kako se desilo, ali postao si profesionalac – tvrdi Miškeljin i naglašava „Jedno je sigurno, svi pobednici su nekada bili početnici!“.
-Na svom prvom polumaratonu bio sam 119-ti, sledeće godine 77, pa 33, pa 7 i na kraju pobednik. Znači to je put i ne postoji drugi. Na tom putu kontinuitet je jako bitan, jer ono što definiše dobrog trkača jeste upornost. Moraš da budeš uporan, da svaki dan vežbaš bez obzira na vremenske uslove, da si koncentrisna na cilj, da imaš kontinuitet, da ideš ka tom cilju strelovito bez osvrtanja sa strane. Čak i dok trčiš maraton koncentracija mora biti na visokom nivou tako da te ništa sa strane ne dekoncentriše i ne umanji ti rezultat. Moraš da se fokusiraš na stazu, da prevazilaziš krize i da grabiš ka cilju – objašnjava Miškeljin i ističe da kada se trkač približi grupi od prvih 10 trkača to znači da je reč o ozbiljnom trkaču po plasmanu, a kada uđe u u prvih 5 onda je u samom vrhu srpske atletike.
Ono što je zajedničko i rekreativcima i profesionalcima jeste da moraju da se čuvaju od povreda. To može da se dogodi svakome, ali profesionalca to mnogo više može da „košta“. Zato oni moraju trčati u što kvalitetnijoj obući kako bi sprečili eventualne povrede.
– Znači kvalitetna oprema je neophodna svakome ko trči, bio on rekreativac ili profesionalac. Moja preporuka su udobne i lagane patike poput adidas Boost ili leti Clima cool koje imaju dobru ventilaciju. Zimi treba nositi patike od goroteksa koje su nepromočive. Profesionalni trkači na duge staze menjaju patike svaka 2 meseca, jer patike nakon pređenih 600 – 750 km gube svoju elastičnost i deformiše im se guma u đonu. Postaju tvrde i ako trkač i dalje nastavi da trči u njima rizikuje da se povredi – objašnjava Miškeljin i ističe da mu u trčanju veliku pomoć pruža i uređaj za ruku GARMIN 305 – „On mi daje sve podatke o vremenu, kilometrima kao i pulsu i kalorijama“.
Podsećamo, Miškeljin je atletiku počeo da trenira još u srednjoj školi. Ubrzo je povredio koleno i pauza je trajala punih 13 godina. U avgustu 2010. godine se vrati na stazu, počeo opet da trenira i osvojio:
Državno prvenstvo Srbije u Maratonu 2012( Novi Sad): Zlatna medalja, postao državni prvak Srbije
Temišvarski polumaraton (Rumunija) 2012: Zlatna medalja i oboren rekord staze
Prvenstvo Beograda 2012, (5000 metara): Bronzana medelja
Skopski polumaraton 2011( Makedonija): Bronzana medalja.
Kometin polumaraton 2010(Beograd): Bronzana medalja.
Ove godine Miškeljinov cilj nije što bolji plasman, već da nove maratonce dovede do cilja Beogradskog maratona. On će trčati uz njih i biti im podrška. Kako kaže ovo je za njega potpuno novo i neprocenjivo iskustvo. Rad sa početnicima i rekreativcima-budućim profesionalcima ga ispunjava, jer smatra da može mnogo toga da im otkrije iz ugla jednog maratonca i pripremi ih za nove trke. Nakon Beogradskog maratona Miškeljin nastavlja da besplatno svake subote na trim stazama Ade Ciganlije, Košutnjaka i na Dunavskom keju pored „25.maja“ trenira sve koji žele da trče jer kako kaže pred njima je još mnogo trka i ciljeva u ovoj godini.
