Više hiljada strastvenih trkača iz zemlje i regiona preplavilo je danas ulice Beograda, koji su u okviru jubilarnog 30. Beogradskog maratona trčali ka ostvarenju ličnih rekorda i ciljeva, a nova trasa preko mosta na Adi bila je izazov ne samo onima koji su prvi put učestvovali na jednoj ovakvoj trci, već i iskusnim trkačima dugoprugašima. Sve poteškoće i krize na većim uzbrdicama nove rute bilo je lakše savladati u timu, pa je na ulicama prestonice bio primetan veliki broj organizovanih trkačkih grupa. Jedna od brojnijih bila je i adidas Škola trčanja sa oko 300 trkača koji su bodrili jedni druge, a podrška nije izostala ni od navijača i prolaznika u presudnim trenucima tokom zahtevnih deonica.
Podrška grupe je od velikog značaja kako na trci tako i tokom priprema, a posebno je važna početnicima koji svakim treningom i istrčanim kilometrom pobeđuju i sebe i svoja očekivanja. Neki od polaznika Škole su na ovom maratonu postavili nove lične rekorde, pa je Petar Miličić istrčao svoj prvi polumaraton za neverovatnih sat i četrdeset dva minuta. Prema njegovim rečima trčanje ga je naučilo da nikada ne odustaje, kako na stazi tako i u drugim životnim izazovima. Da odustajanje nije opcija pokazala je i Milica Obradović koja je uprkos višku kilograma sa kojima je započela proces priprema prvi put bez stajanja istrčala deonicu od 5 kilometara beogradskim ulicama.
Pored sklapanja novih prijateljstava i međusobne motivacije, pozitivna energija i razmena saveta i iskustava razlozi su zbog kojih se sve veći broj ljudi odlučuje za trčanje u grupi. Čak polovina sadašnjih članova Škole trčanja nekada je do cilja pokušala da stigne sama, ali kako samostalni trening nije doneo željene rezultate ovi trkači su kreiranje trening plana poverili iskusnim trenerima Škole. Drugu polovinu čine rekreativci koji ranije nisu trčali, a kako je svaki početak najteži oni su u svet trčanja rešili da zakorače uz podršku i savete onih koji pod nogama imaju dosta kilometara.
Želja za ostvarivanjem novih ličnih rekorda uz druženje i podršku tima su uvek na prvom mestu. Zato ni mesečno pretrčanih 100 km u proseku tokom priprema ne predstavlja problem kada su trkači motivisani i okruženi ljudima koji teže istim stvarima i vrednostima.
U svetu, pa i u Srbiji, sve je veći broj dama koje trčanjem žele da poprave svoju formu i testiraju sopstvene granice. To potvrđuju i podaci o članovima Škole trčanja koju oko 70 odsto čine žene. Najčešće su to dame na menadžerskim pozicijama, dok su među muškarcima programeri najveći ljubitelji trčanja.
