Kadett B slavi 50. rođendan: „Opel Kadett – pojam automobila“
B dolazi nakon A, a 1965. godine, nova serija Kadetta B je zamenila prethodni model, Kadett A. Naslednik prvog posleratnog Kadetta je bio 18 cm duži, sa ukupnom dužinom od preko 4 metra. Bio je dostupan u tri karoserijske verzije od samog lansiranja na tržište: kao sedan sa četvoro vrata, kao karavan i naravno, kao „šik“ kupe. Moderna forma kupea je bila jasno inspirisana „fastbek“ modelima kao što je američki Chevrolet Chevelle: padajuća linija zadnjeg dela je davala kupeu dinamičku formu, koja je nagoveštavala brzinske atribute. Tri ventilaciona otvora u B stubu su zabeležena u analima automobilske industrije: danas su ti modeli, poznati kao „kupei sa škrgama“, posebno poželjni, a dostižu i prilično visoke cene.
Smanjenje zapremine motora je Opelova tradicija: U početku beše jednolitarski motor
U skladu sa sveukupnim sportskim dizajnom, snaga je porasla za 5 „konja“. Prečnik cilindara ovog četvorocilindarskog motora je povećan za tri milimetra, tako da je jedinica od
1.078 cm3 razvijala 45 ks. Takođe je bio dostupan i 1,1 litarski S motor sa višom kompresijom i 55 ks. Njima se pridružila verzija sa dvostrukim karburatorom i kraćim hodom klipa, koja je isporučivala 60 ks. Sam vrh ponude agregata je bio 1,9 litarski četvorocilindraš sa 90 ks, predstavljen 1967. za reli verziju Kadetta B, a reč je o motoru iz Rekorda C. Ova jedinica se takođe našla u Opel Olympiji, bogato opremljenoj u premijum varijanti, koja se od Kadetta diferencirala vizuelnim elementima poput maske hladnjaka prestižnijeg izgleda. Pored klasičnog četvorostepenog menjača, od 1968., Kadett je bio dostupan i sa trostepenim automatskim menjačem, što je bilo neuobičajeno za ovu klasu automobila u to vreme. Inicijalno je trostepeni automatik bio dostupan sa motorima od 1,7 i 1,9 litara radne zapremine, a godinu dana kasnije su i kupci Kadetta sa 1,1 litarskim motorom od 60 ks mogli da se odreknu manuelne transmisije. Još jedan kuriozitet je činio električni sistem od 12 V u Opelovom kompaktnom modelu, koji se proizvodio u Bohumu. Konkurencija iz Kelna, Volfsburga i Minhena je i dalje koristila sistem od 6 V.
Po prvi put, Kadett je bio zvanično odobren kao petosed. Međutim, ovo se odnosilo samo na obe sedan varijante, dok su kupe modeli i dalje ostali četvorosedi. Povećana dužina je pozitivno uticala u najvećoj meri na enterijer, pa je tako prtljažni odeljak porastao za 12 odsto, na 337 l po VDA (Nemačka asocijacija automobilske industrije) standardima.
Kadett B je napravio momentalan uspeh, sa više od 105.000 primeraka koji su sišli sa fabričkih linija već u prvoj godini proizvodnje. Dok danas preko 60 odsto kompaktnih modela čine karavan varijante, u ono vreme je Opelov CarAvan zauzimao tek oko 17 odsto ukupne prodaje. Uspeh se proširio i van granica Nemačke, a oko 50 odsto godišnje proizvodnje se odnosilo na izvoz. Kadett je pronašao svoje nove vlasnike u 120 zemalja, i mada nikada zvanično nije bio nazvan globalnim modelom, bio je u najmanju ruku međunarodni automobil.
Opel u sportskim takmičenjima: Rallye Kadett postaje serijski pobednik
Mnogo pre nego što je VW kreirao GTI klasu, Rallye Kadett, lansiran 1966., bio je rodonačelnik svih kompaktnih sportskih modela. Atraktivni kupe sa mat crnom haubom i trkačkim prugama je bio prvobitno dostupan sa 1,1 litarskim motorom sa dvostrukim karburatorom, koji je isporučivao 60 ks. Od 1967., na scenu je stupio 1,9 litarski motor. Uzgred, mat crna hauba nije bila samo dizajnerska egzibicija, ona je služila tome da redukuje refleksiju sunčeve svetlosti koja bi mogla da zaslepi vozača, što je problem prvi put identifikovan tokom relija u to vreme. Agregat od 90 ks je pružao maksimalnu brzinu kupea od 170 km/h, a sportska šasija je obezbeđivala dodatni stepen bezbednosti. Sa svojim sportskim atributima i veoma dobrim voznim performansama, Rallye Kadett je činio sjajnu osnovu za amaterski sport. Privukao je pažnju kako na domaćem tlu, tako i u inostranstvu, pobedama na svim vrstama staza. Lista pobeda nema kraja: pouzdani i priuštivi Rallye Kadett je slavio na reliju Štutgart-Lion-Šarbonijer, Hesen reliju, Trifels reliju i Tur de Luksemburgu. Opelov tjuner, Ginter Irmšer je pobedio na Tur d’Europ 1967. Iste godine, Kadett je proslavio svoju najveću pobedu do tada: Tim koji su činili vozači Lambart i Fogt je bio pobednik u svojoj klasi na reliju Monte Karlo. Koliko je popularan i uspešan bio Rallye Kadett u automobilizmu u to vreme, najbolje pokazuje statistika iz 1968: na ukupno 238 događaja, ovaj model je ostvario 222 pobede u klasi, i osvojio je 345 zlatnih i 287 srebrnih medalja.
Za individualce: Elegantna „sestra“ Opel Kadetta nosi naziv Olympia
Opel je ponovo bio pionir i u tržišnoj niši vozila sa Olympijom A, baziranoj na Kadettu B. „Olympia predstavlja koncept Opel Kadetta podignut na viši nivo“, pisalo je u Opelovom pres materijalu iz tog vremena. „Sa istim kompaktnim spoljnim dimenzijama, Olympia je ubedljiva sa svojim voznim performansama , izuzetnom opremom i komforom“. Ispostavilo se da je proizvođač iz Riselshajma bio u pravu: više od 80.000 vozača je kupilo Olympiju A između 1967. i 1970. godine. Luksuzni kupe je bio dostupan sa 60, 75 i 90 ks, a u unapređenu opremu su bile uključene komponente poput debelog tepiha i tapacirane instrument table sa „karakterom pravog drveta“. Modifikovana, hromirana maska hladnjaka koja se ulivala u krila, pravougaoni prednji farovi i veća zadnja bočna stakla, činili su Olympiju jasno prepoznatljivom kada je spoljašnjost u pitanju.
Karijera Kadetta B se završila u julu 1973., nakon 2,6 miliona proizvedenih modela. Različite karoserijske varijante i brojne mogućnosti što se stajlinga tiče, bile su primer za čitavu automobilsku industriju. Sa Rallye Kadettom, Opel je uspostavio segment kompaktnih sportskih automobila za širu publiku.
