Opel je jedan od proizvođača automobila sa najbogatijom tradicijom na svetu. Sledeće godine, brend će proslaviti 120 godina proizvodnje automobila. Nakon što je poslušala savete svojih sinova Carla, Wilhelma i Friedricha, Sophie Opel je rešila da počne sa proizvodnjom automobila 1899. godine – četiri godine nakon smrti osnivača kompanije Adama Opela. Ono što je započelo u garaži u Riselshajmu na Majni sa 65 ručno proizvedenih patentnih motornih automobila ,,System Lutzmann’’ je uveliko postalo masovni fenomen sa preko 70 miliona proizvedenih vozila do danas. Od samog početka, Opel je bio šampion u tome da proizvodi automobile najefikasnije moguće kako bi bili pristupačni za široku publiku. Na primer, Opel je bio prvi nemački proizvođač koji je uveo vrlo ekonomičnu proizvodnu liniju čak 1924. Ovo je uticalo da Opel 4/12 PS ,,Laubfrosch’’ i kasnije sve varijante Opela 4 PS postanu bestseleri. Kompanija smeštena u Riselshajmu je već 1930-ih proizvodila tehnološki napredne automobile za mase u vidu modela Opel P4 i Kadett (već tada sa samonosećom karoserijom). Proizvedeni su u Nemačkoj i na taj način je nemački inženjering postao pristupačan i dostupan. Opel je čak ostao veran svojim vrednostima demokratizacije mobilnosti kada je razvijao sportski automobil: pristupačan auto iz snova, Opel GT, je stigao na puteve 1968.
Brend je igrao vodeću ulogu u svim segmentima – modeli kao što su Opel Kadett, Rekord i Kapitän bili su karakteristični za period rekonstrukcije i ekonomskog čuda. Stilske ikone kao što su Opel GT, Manta i Monza su kasnije usledili. Tokom 1980-ih i 1990-ih modeli kao što su Corsa, Astra i Zafira su postali bestseleri i simboli ponovnog ujedinjenja. Nakon pada Berlinskog zida i otvaranja fabrike u Ajsenahu, Opel je postao popularniji nego ikada pre.
Prva generacija modela Astra je proizvedena u 4,2 miliona jedinica između 1991. i 1998. što ga čini najviše proizvedenim Opelovim modelom ikada. Do danas, proizvođač automobila iz Riselshajma je čvrsto usidren u centru društva i nudi tehnologije koje su obično rezervisane za skuplje premium automobile. Inovativna rešenja kao što su IntelliLux LED® matriks svetla u kompaktnoj Astri (Automobil godine 2016.) i u vodećoj Insigniji, kao i AGR priznata aktivna ergonomska sedišta (koja su dostupna u mnogim modelima) su tipična za Opel.
Od Lutzmanna do Doktorwagena: Pionirske godine
Opel se pridružio automobilskim pionirima kao što su Daimler, Benz i Peugeot krajem 19. veka kupovinom fabrike motornih automobila koja je bila u vlasništu Fridriha Lucmana (Friedrich Lutzmann). U proleće 1899, prvi Opelov patentni motorni automobil ,,System Lutzmann’’ je proizveden u Riselshajmu. Dve godine kasnije, konvertovani Lutzmann je osvojio ,,Heidelberg-Königstuhl’’ planinsku trku pobedivši 16 drugih automobila koji su napravljeni od strane dobro poznatih nemačkih proizvođača automobila. Sve u svemu, razvoj u automobilskoj industriji je bio brz i furiozan. Dok su prvi modeli još bili direktni potomci konjskih kočija, Opel je ponudio ultra moderan mali automobil sa izuzetno kompetititvnom cenom 1909. godine. Opel 4/8 PS Doktorwagen je već imao četvorocilindrični linijski motor koji je bio razvijen i proizveden u Opelu. U reklamama, Opel je tvrdio da je idealan za ,,doktore, veterinare i advokate’’. Doktorwagen je bio dostupan po ceni između 4,000 i 5,000 maraka, dok su mnogi drugi automobili tog perioda koštali preko 20,000 maraka. Transformisao je motorni automobil od prestižne igračke za bogate i poznate do pristupačnog rešenja za mobilnost širokih masa.
Od Laubfroscha do Kadetta: Masovna mobilnost
Friedrich – koji je od tada bio promovisan u glavnog inženjera – i njegov brat Wilhem uveli su produkciju na proizvodnoj liniji u Opelu 1924. Ford je bio prva kompanija koja je uvela ovaj štedljivi metod u Americi 1913. Opel je uvek imao oštro oko za razvoj u drugim zemljama. Adam Opel je postao fasciniran šivaćom mašinom tokom svojih godina putovanja kroz Francusku, a kasnije je Darracq sistem pružio veliki podsticaj za proizvodnju automobila u Riselshajmu. Braća Opel su nakon toga predstavili inovativini 4/12 PS ,,Laubfrosch’’. Dvosed sa maksimalnom brzinom od 60 km/h bio je dostupan za 3,900 Gold maraka zahvaljujući proizvodnoj liniji.
Kasnije, ovaj ,,automobil za sve’’ je bio dostupan za 1,930 Rajh marki. U godinama koje su usledile, čitava porodica automobila je krerirana zasnivajući se na Laubfrosch tehnologiji. Ukupno je napravljeno 119,484 modela Opel 4 PS do 1931.
Ono što su ovi revolucionarni automobili bili za 1920-e, to je Kadett bio za 1930-e. Automobilski progres je pravio velike korake. Kadett je nasledio uspešni Opel P4 i proslavio svoj debi sa samonosećom čeličnom karoserijom, nezavisnim prednjim vešanjem, četvorotaktnim motorom sa 4 cilindra i hidrauličnim doboš kočnicama. Cene su bile značajno niže u odnosu na direktnu konkurenciju. Tokom 1938. standardna Opel Kadett limuzina je bila dostupna za pristupačnih 1,795 maraka.
Ime Kadett je ponovo oživljeno 1962. godine a Opel je još više napredovao sa Kadettom A. Dok se konkurencija i dalje oslanjala na dvotaktni ili vazdušno hlađeni motor koji je smešten pozadi, novajlija je nudio komfor u vidu motora sa 4 cilindra i vodenim hlađenjem, tihim četvorostepenim menjačem i širokim izborom oblika karoserije od kupea do karavana.
Od Olimpije Rekord do KAD modela: Rast prosperiteta
Prvi novi Opel nakon rata bio je Olympia Rekord koji je zasenio sve sa svojom karoserijom poput pontona i hromiranim prednjim delom koji liči na čeljusti ajkule. Dizajn je uzeo odlike velikih američkih limuzina i bio je savršen za ekonomsko čudo koje se dešavalo. Oni koji su uspešni želeli su da to ponovo pokažu. I tada je novi tip vozila debitovao sa modelom Olympia Rekord Caravan – karavan za celu porodicu koji prikazuje luksuzan način života. Potpuno novi Opel Kapitän je predstavljen 1954, Opel Rekord P2 je premijeru imao 1960, a Rekord A je usledio 1963. sa disk kočnicama i ubrzo nakon toga sa 6 cilindara. Bez obzira da li kao kupe, karavan ili limuzina – Rekord je postao sinonim za novu srednju klasu u mladoj Federativnoj Republici Nemačkoj. Opel je proizveo 882,443 modela Rekord A do 1965. Ovaj uspeh otvorio je vrata za ,,veliku trojku’’ i u 1964. ,,KAD’’ (što označava modele Kapitän, Admiral i Diplomat) stižu u luksuznu klasu.
Druga generacija ovih KAD modela je pored svega nudila i jedinstven nivo udobnosti u vožnji zahvaljujući legendarnom de Dion zadnjem vešanju. Opel je 1968. uveo deformabilni stub upravljača za sva svoja putnička vozila. Inovacije su pomogle da se nosi sa rastućom količinom saobraćaja.
Od Opela GT do Calibre: Novi sportski doživlja
Opel je postao prvi evropski proizvođač da otvori moderan dizajnerski studio juna 1964. Nakon samo jedne godine, prvi koncept automobil jednog evropskog proizvođača, Experimental GT, doživeo je svoju premijeru na Salonu automobila u Frankfurtu 1965. godine. Posle 36 meseci, serijski proizveden Opel GT je dostupan kod Opelovih dilera i označava rođenje legende među sportskim automobilima. Ova ikona je pristupačna za široku publiku zahvaljujući tehnologiji masovne proizvodnje i GT postaje novi hit iz Riselshajma. Kompanija se držala ovog pristupa tokom narednih godina. Manta je delila tehnologiju sa modelom Ascona kada je predstavljena 1970. a Calibra je ,,pozajmila’’ tehnologiju Vectre iz 1989. Najsnažnija varijanta svetskog šampiona u aerodinamici (Cd od 0,26), Calibra Turbo 4×4 je razvijala 204 konjske snage i nudila performanse u vožnji kao duplo skuplji sportski automobili.
Od Corse do Ampere: Bestseleri i trendseteri
Opel je 1982. napravio veliku stvar sa malim automobilom. Corsa A zaokružila je ponudu kompanije tako što je bila smeštena tačno ispod Kadetta. Corsa je bila impresivan prikaz kako dobiti najviše od malog prostora bez kompromisa što se tiče uživanja u vožnji ili ekonomičnosti. Svaka generacija modela Corsa (od A do E) vodila je i nastavljala demokratizaciju individualne mobilnosti. Do danas je registrovano skoro 14 miliona Corsi. Sledeće godine će uslediti nova generacija pružajući potpuno novi aspekt ovoj priči – sa potpuno električnom verzijom Corse.
Baš kao što je Corsa oblikovala segment malih automobila, tako je Zafira definisala segment kompaktnih vanova sa mestom za 7 osoba od 1999. Treći red sedišta koji u potpunosti nestaje ispod poda prtljažnika je jednostavno potez genija. Vlasnici modela koje je proizvela konkurencija su morali da se muče sa uklanjanjem dodatnih teških sedišta svaki put kada im je bilo potrebno više prostora u prtljažniku. Sedam ljudi može komotno da se smesti u Zafiru koja je dugačka 4,32 metra. Pored ovoga, kompaktni van može da postane transporter u roku od par sekundi kada se preklope sedišta, kreirajući prostor za utovar dimenzija 1,56×1,15 metara za ukupnom zapreminom do 1,700 litara. Trenutna Zafira je takođe majstor metamorfoze koja zahvaljujući Flex7®Plus sistemu sedišta funkcioniše dvojako, i kao transporter i kao salon na točkovima.
Budući trendseter je nastavio koracima Corse i Zafire nakon premijernog predstavljanja svetu na Salonu automobila u Ženevi 2009. godine: Opel Ampera, automobil koji redefiniše elektro-mobilnost. Automobil godine 2012. se vozi na struju ali takođe ima svoj izvor snage u vidu produživača dometa. Ovo čini Amperu podjednako nezavisnom od punjača kao što je to slučaj sa konvencionalnim putničkim automobilima. Opel je predstavio sledeću generaciju električnog automobila na Salonu u Parizu 2016. Ampera-e ima NEDC domet od 520 kilometara u potpunosti na struju zahvaljujući svojoj vrhunskoj litijum-jonskoj bateriji od 60 kWh. Uz to, električni motor koji razvija 150 kW/204 ks nudi ubrzanje kao kod sportskih automobila. Sledeći električni automobil iz Riselshajma će uslediti već sledeće godine i elektro-mobilnost će dobiti još jedan podsticaj sa modelom Corsa-e.
Od Astre do Insignije: Nova efikasnost
Opel otkriva novo postojanje bazirano na lakoći sa predstavljanjem trenutne generacije modela Astra 2015. godine. Kompaktni automobil je bio lakši za do 200 kilograma od svog prethodnika. Ponuda agregata je pratila strategiju smanjenja zapremine: sa manjim promenama, turbo-punjenjem, manjom potrošnjom goriva i većom efikasnošću. Po prvi put, Astra je dostupna sa visoko efikasnim trocilindarskim benzinskim motorom sa direktnim ubrizgavanjem goriva i revolucionarnim IntelliLux LED® matriks svetlima. Inovativni sistem koji pretvara noć u dan bez zaslepljivanja drugih učesnika u saobraćaju je jedinstvena odlika u kompaktnoj klasi! Astra je uverila kupce i eksperte u svoj kvalitet i proglašena je za ,,Automobil godine 2016.’’
Insignia A je prvi Opel koji može da prepozna saobraćajne znakove još od 2008. i nudi inteligentni AFL+ sistem osvetljenja. Baš kao i Astra, druga generacija Opelovog vodećeg modela je podešena za efikasnost. Nova generacija Insignije je lakša, ekonomičnija i istovremeno mnogo prostranija. Jedna od glavnih odlika modela Insignia GSi, Country Tourer, Grand Sport i Sports Tourer je adaptivni pogon na svim točkovima sa sistemom vektorisanja obrtnog momenta koji može da ubrza zadnje točkove pojedinačno u deliću sekunde zavisno od situacije u vožnji. Opel Insignia je prvo vozilo koje je napravljeno od strane masovnih proizvođača automobila koja nudi ovu tehnologiju u segmentu vozila srednje veličine.
Od Mokke do Grandlanda X: SUV fenomen
SUV modeli su glavni trend automobilske industrije u ovom trenutku. Kupci žele da sede nešto uzdignutiji kako bi imali bolji pregled i da uživaju u avanturi i udobnoj vožnji na duže staze. Opel je prepoznao ovaj trend u njegovom začetku i predstavio jedinstvenu ponudu u B segmentu. Potkompaktni kul model Mokka je takođe dostupan sa pogonom na svim točkovima i pokazao se kao ekstremno popularan od samog starta. Tokom 2017. godine u kompaktnoj klasi su mu se pridružili Crossland X i Grandland X. Svi članovi X porodice su dostupni sa AGR (Aktion Gesunder Rücken e.V.) sertifikovanim aktivnim sedištima. Ergonomična i udobna sedišta su bila deo Opelovog DNK već dugo vremena – 120 godina ranije Opelov patentni motorni automobil ,,System Lutzmann’’ ponosno je predstavio kožna sedišta.
