SP LAS VEGAS
RVANJE SA PROSTORA EKS SFRJ
Jedna medalja – šest zemalja, 1 norma od 108 viza za Rio
Rvanje je u Srbiji najtrofejniji olimpijski sport. U dugoj istoriji ovog sporta Jugoslavija je uvek bila rasadnik šampiona. Do cepanja SFRJ. Ipak, nastavile su se borbe, pripreme, treninzi turniri i takmičenja. Sada, pored Srbije ni Hrvatska ne zaostaje sa rezultatima ali ostale zemlje ništa…
Slovenija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija nisu napravili pomak u ovom sportu iako ima sportskih radnika koji se bore za čast ovog olimpijskog sporta.
Godinama unazad Sloveniju predstavlja Jure Kuhar (grčko rimski stil) koji sem boljih rezultata na Mediteranskim igrama nije zablistao na nekom većem takmičenju. Kod Hrvata – tu su braća Žugaj izuzetni rvači, Etlinger i Božo Starčević. Ostaje da se vidi kako će “modri” da se pokažu na kvalifikacionim turnirima i koliko će normi za Rio da osvoje.
Na Svetskom prvenstvu u Las Vegasu nastupilo je 13 rvača sa prostora eks Jugoslavije (grčko rimski stil). Sem Štefaneka niko nije stigao do medalje. Neko će reći uspeh – overena norma za Olimpijske igre u RIju i potvrđen rezultat od prošle godine. Ipak, istina je da sem Štefaneka, iz Srbije, niko nije zablistao a iza nacionalnog tima je bezmalo 200 dana priprema za ovo takmičenje. A koliko je bilo priprema u prethodnim godinama, to se ne računa.
Jeste norma iza Igre veliki uspeh ali Štefanek je bio na Igrama i u Atini i u Pekingu a sada je red da dođe do medalje, saznaćemo naredne godine. A ostali… Računa se na Frisa (bio učesnik Igara u Pekingu) i Maksimovića najviše da stignu do norme u kvalifikacionim turnirima.
Sada će neki da kažu – “Ma šta ovaj lupeta!” Osvojili smo medalju…. Jeste medalja osvojena, bronza zlata vredna ali preostali momci ostvarili su samo tri pobede i upisali pet poraza. Prošle godine doveden je selektor iz Bugarske – Stojan Dobrev. Odličan trener, trenirao je Švajcarce i Bugare ali prethodni treneri nisu bili za bacanje, pogtovo trenerski tandem Pajo Ivošević i Sabo Nandor. Da, tada je selektor bio Milorad Dokmanac. I momci su, u nacionalnom timu bili Fris, Štefanek, Maksimović ali i Radomir Petković i ostali (da ne nabrajamo sve sada). I tada su oni stizali do pobedničkog postolja. Maksa uzeo kadetsku, pa juniorske medalje i seniorsku, Fris i Štefanek talenti oduvek.
Sada je drugi problem u pitanju… Ko posle njih?! Kada je Petković suspendovan zbog dopinga u Srbiji nema teškaša. Na spisku su braća Nemeš – Viktor i Mate a ko su ostali seniori?!
Ajde neka to ostane za Prvenstvo Srbije pa ćemo da vidimo…
Kada se analiziraju težinske kategorije i kada se vidi ko je gde…. Lično mislim da pored Frisa, Štefaneka i Maksimovića niko drugi nema šta da traži na međunarodnoj sceni, pogotovo na Svetskom prvenstvu gde su “ubice”. Gledao sam borbe u kategoriji do 85 kilograma… Pa kidanje do poslednjeg atoma snage. Rvač Azerbejdžana gubi sa 2:0, pa 3:1 a na kraju pobeđuje sa 5:3. Kako bi jedan moj kolega rekao prava klanica.
I na ovo će neko da odgovori “Šta luptaš… Drugi su osvajali medalje na takmičenjima!” JESU ali se računaju medalje sa OI, SP i EP… ti rezultati se kotiraju u MOS-u.
Opet, rvanje je pojedinačni sport i ovi redovi iznad mogu neke da iznenade i uvrede ali istina je da je zemlja (mislim na SFRJ od 23 miliona stanovnika) bila strah i trepet za Svet, da su sale za treninge bile pune, da su se prodavale karte za Ligaške mečeve a i tada su bili mahom rvači iz Srbije i Hrvatske a sada se stiže do jedne medalje, Liga je obezvređena i koristi se kaljenje kadeta i juniora jer naši najbolji rvači rvu u Nemačkoj.
Možda sam lud ali nije cilj jedan klub – jedan centar, sa 100 rvača već 50, 60 ili 100 klubova sa po 100 rvača a onda će biti i konkurencije a onda će Dobrev imati sa kim da radi, a onda će reprezentacija Srbije ići sa svih osam rvača na Svetsko prvenstvo u grčko rimskom. A gde je slobodni stil za žene i muškarce?! I tu se dele medalje i norme. Možda i nije tako, možda sam umislio!
Ipak, mnogo toga sam započeo, mnogo toga sam napisao… Nije mi cilj nikoga da napadnem niti omalovažim. Čak šta više… Bio bi, ako ne najsrećniji novinar – fotoreporter koji prati ovaj drevni – olimpijski sport da smo uzeli tri medalje i četiri, pet normi… Ali želje i čestitke su jedno i puštaju ih na radiju a realnost je drugo….
Surova realnost… A to je jedna norma na SP u Las Vegasu od šestorice rvača, bez predstavnika u slobodnom stilu za žene i Efendijevim (naturalizovani Srbin) u slobodnom stilu koji trenira van Srbije. Od 18 kategorija po šest normi u svakoj kategoriji za OI Srbija je stigla samo do jedne…
EKS JUGOSLAVIJA NA SP U LAS VEGASU (grčko rimski)
Do 59 kg – 44 rvača
Kristijan Fris (Srbija) izgubio u prvom kolu (1 pobeda)
Ivan Lizatović (Hrvatska) izgubio u drugom kolu (1 pobeda)
Do 66 kg – 46 rvača
Dominik Etlinger (Hrvatska) izgubio u drugom kolu (2 pobede i poraz u repasažu)
Davor Štefanek (Srbija) izgubio u polufinalu (3 pobede I pobeda u repasažu) 3. mesto
Do 71 kg – 31 rvač
Aleksandar Maksimović (Srbija) izgubio na startu
Danijel Janečić (Hrvatska) izgubio u prvom kolu (1 pobeda)
Do 75 kg – 46 rvača
Božo Starčević (Hrvatska) izgubio u osmini finala (2 pobede)
Jure Kuhar (Slovenija) izgubio u prvom kolu (1 pobeda)
Viktor Nemeš (Srbija) izgubio u prvom kolu (1 pobeda)
Do 80 kg – 28 rvača
Petar Balo (Srbija) – Izgubio u prvom kolu (1 pobeda)
Neven Žugaj (Hrvatska) – Izgubio na startu
Do 85 kg – 42 rvača
Dejan Franjković (Srbija) – izgubio u prvom kolu
Nenad Žugaj (Hrvatska) – izgubio u osmini finala (dve pobede)
Do 98 kg – 36 rvača
Do 130 kg – 29 rvača
