Nenad Lalović: „Dan D za rvanje je 8. septembar“
Nenad Lalović srpski sportski zvaničnik, novi predsednik Međunarodne rvačke federacije (FILA) naglasio je u razgovoru u toku kadetskog Šamionata sveta u rvanju, u Zrenjaninu, da je „dan D“ za svetsko rvanje 8. septembar kada će se u Buenos Ajresu odlučivati koji će sport biti vraćen od onih koji su 12. februara ove godine predloženi za skidanje sa programa OI 2020. (bejzbol, karate, roleri, sportsko penjanje, skvoš, vejkbording – jedrenje na dasci koju vuče padobran – krilo, rvanje i vu šu).
– Uveren sam da će prevladati razum i da će članovi MOK-a ceniti i tradiciju rvačkog sprt u olimpijskoj porodici dugu skoro tri milenijuma, još od antičkih vremena – rekao ja Nenad Lalović i nastavio:
– Takođe, FILA je posle niza promena u pravilima predstavila članovima MOK jedno novo, savremenije, rvanje, pristupačnije za praćenje običnom gledaocu koji sport prati samo na televiziji. Ne smemo da zaboravimo da je rvanje razvijeno u velikom broju zemalja i ima ogroman broj takmičara, čime većina, da ih nazovem “konkurenata”, ne može da se pohvali.
Kako je došlo do toga da se rvanje nađe na „listi za odstrel“ za 2020?
– Krivo je, pre svega, staro rukovodstvo FILA koje je smenjeno ali koje se nije predalo bez borbe i morali smo da vodimo teške sudske procese koje smo, na sreću, dobili i na taj nači legalizovali i sve promene u federaciji. Sa onako popunjenim upitnikom koji je FILA poslala u MOK, nisu nam trebali neprijatelji, sami smo sebi iskopali jamu. Najgore je što mnogi nacionalni savezi nisu znali šta radi bivši predsednik Martineti i biće potrebno dosta vremena da se razmrse svi konci koje je zamrsio. Rvanje je prošlo kroz najgoru krizu u 3.000 godina koliko postoji kao sport i morali smo, uz mnogo napora i angažovanja svih koje vole rvanje, da trasiramo put za povratak i to prečicom.
Koje su najbitnije promene u pravilima?
– Za običnog gledaoca, najvažnije je da su borbe postale dinamičnije, atraktivnije, da se svaka akcija i zahvat, a posebno „bacanje“, više vrednuje, da se kažnjava pasivnost. Već na ovom Šampionatu sveta videlo se da ima borbi u kojima je pobednik osvojio i 13 poena, retki su mečevi sa ishodima 1:0 ili 2:1. Takođe, izuzetno je smanjena mogućnost da sudija utiče na borbu. Cilj nam je da učinimo nemogućim da sudija „navija“ i kroji rezultat. Odluka može da se promeni pregledom snimka, tu je i sudijski žiri i sudije koje sve to kontrolišu i blizu smo da dođemo do cilja da rezultati budu potpuno objektivni.
Došlo je i do promena u u broju kategorija?
– Od Rija 2016. rvanje će imati šest kategorija u grčko rimskom stilu i po šest kategorija slobodnim stilom za žene i muškarce. Grčko rimski stil se odrekao jedne kategorije, žene su u programu na OI imale četiri, sada su dobile još dve kategorije, a slobodni stil za muškarce je „izgubio“ jednu kategoriju i umesto sedam imaće šest. Praktično, i dalje će u rvanju biti podeljeno 18 kompleta medalja, ali smo poslušali MOK da bude što više žena zastupljeno na olimpijskom turniru.
Da li možete da uporedite, jer ste bili predsednik Skupštine RSS a sada se predsednik FILA, rukovođenje ovim organizacijama?
– Na moju veliku žalost nisam bio u prilici da ih vodim u, da tako kažem, normalnim okolnostima, u RSS sam došao u periodu kada smo bili u rezultatskoj i kadrovskoj krizi iz koje smo uspešno izašli i vratili se i na olimpijsku pozornicu, a u FILA sam došao da sa drugim istaknutim rvačkim radnicima spašavam brod koji samo što nije potonuo. Međutim, bez obzira na sve teškoće nosim lepe uspomene dok sam bio predsednik Skupštine RSS jer sam sarađivao sa sjajnim ljudima, velikim entuzijastima i zaljubljenicima u rvački sport. Morao sam da se povučem jer Statut FILA ne dozvoljava da predsednik ima bilo koju drugu funkciju u nacionalnoj federaciji. Mislim da je moj naslednik Zoltan Balint čovek od ugleda i integriteta i da će, što je veoma važno, imati mnogo više vremena nego ja za rad u RSS.
Kako ocenjujete organizaciju i rezultate srpskih rvača na SP u Zrenjaninu?
– Ovo je najveće rvačko takmičenje koje smo organizovali i meni je posebno drago jer na njemu učestvuje budućnost svetskog rvanja. Grad Zrenjanin, srpski i zrenjaninski rvački radnici, sudije, volonteri… učinili su sve da takmičenje bude na najvišem nivou u izuzetnoj dvorani i na tome im čestitam. Naši kadeti su osvojili dve medalje, prve sa šampionatu sveta posle 1995. i one su i nagrada svima koji su na bilo koji način radili u organizaciji ovog takmičenja.
