SVETSKO PRVENSTVO BRAZIL-1950
Indija odustala zbog kopački, strelac ubijen u zatvoru
Turnir u Brazili prvo je prvenstvo sveta na kome je utakmice posmatralo više od milion ljudi.
Odlučujućem susretu za šampionsku titulu između domaće selekcije i Urugvaja, odigranoj 16. jula, prisustvovalo je skoro 200.000 gledalaca, što i danas predstavlja rekord po broju navijača na jednoj utakmici.
Urugvajac Alside Điđa i Brazilac Žairzinjo jedini su fudbaleri koji su na svakom meču na prvenstvu sveta postigli golove. Na šampionatu u Brazilu, Điđa se na sve četiri utakmice upisao u listu strelaca, dok je njegov podvig u Meksiku 1970. ponovio Žairzinjo, koji je na svih šest mečeva bio strelac.
Indija je odbila da učestvuje na šampionatu sveta u Brazilu, iako je to pravo izborila u kvalifikacijama, pošto čelnici FIFA reprezentativcima te zemlje nisu dozvolili da mečeve igraju bosonogi.
Na svom prvom učešću na šampioantima sveta Englezi, koji su prethodnih godina arogantno odbijali pozive da igraju na Mundijalima, uz obrazloženje da ne nameravaju da igraju sa nedoraslim rivalima, doživeli su senzacionalan poraz.
U duelu sa ekipom SAD izgubili su sa 1:0, a koliko je njihov poraz bio neočekivan svedoči i to da su neki engleski mediji, smatrajući da su izveštači greškom izostavili jedinicu, preneli da je konačan rezultat bio 10:1 za njihov tim.
Strelac jedinog pogotka na meču sa Englezima, Amerikanac Džo Getjens umro je u zatvoru u Haitiju 14 godina po završetku šampionata u Brazilu. Getjens je u zatvor dospeo nakon što je optužen da je bio organizator antidržavnih aktivnosti.
Nekadašnji fudbalski as nije bio politički angažovan na Haitiju, ali su najbliži članovi njegove porodice predstavljali glavnu opoziciju diktatoru Fransou Divalijeu.
Uz pomoć gangsterske policije „Toton Makut“ nemilosrrdni „Papa Dok“ uklanjao je sve rivale, a među njegovim brojnim žrtvama je i strelac gola je koji je osramotio engleski državni tim i spustio na zemlju fudbalski javnost te zemlje. Getjensovo telo nikada nije pronađeno.
U „D“ grupi odigrana je samo jedna utakmica, između Urugvaja i Bolivije, pošto su Turska i Škotska odustale od takmičenja. Turska je odluku o neučestvovanju obrazložila lošom ekonomskom situacijiom u zemlji, dok su Škotlanđani odlučili da održe obećanje koje su dali, da će na prvenstvu učestvovati isključivo kao šampioni Britanije.
Nakon što su u finalu izgubili od Engleske, Škoti su odbili da putuju u Urugvaj. FIFA je nakon odustajanja te dve reprezentacije, ponudila Francuskoj da se takmiči, ali su „trikolori“ odustali nakon što su saznali da će jednu utakmicu igrati u Porto Alegreu, a sledeću u skoro 3.500 kilometara udaljenom Resifeu.
Poraz od Urugvaja u meču koji je odlučivao o šampionskoj titulu izazvao je šok i nevericu u čitavom Brazilu. Lokalni mediji danima su prenosile vesti o brojnim samoubistvima i srčanim udarima doživljenim posle te utakmice.
Za reprezentaciju Jugosalvije na Mundijalu u Brazilu nastupali su samo igrači iz četiri kluba – Crvene zvezde, Partizana, Hajduka i Dinama.
Prvenstvo u Brazilu prvo je od pet uzastopnih šampionata sveta na kojima je nastupio golman meksičke reprezentacije Antonio Karbahal. Njegov podvig ponovio je još samo nemački fudbalski as Lotar Mateus, koji je igrao na prvenstvima sveta od 1982. do 1998. godine.
Jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena Rajko Mitić povredio je glavu prilikom izlaska iz tunela na teren na meč protiv Brazila, pa je propusto početak utakmice, pošto su lekari morali da mu previju ranu. Domaći tim je iskoristio njegovo odsustvo i poveo sa 1:0 golom Ademira već u četvrtom minutu.
Nakon što je Mitić ušao u igru, Jugoslavija je uspostavila ravnotežu na terenu, pa se na odmor otišlo rezultatom iz četvrtog minuta, 1:0. Pošto nije znao za primljeni gol, Mitić je na poluvremenu, u svlačionici, kritikovao saigrače zbog malodušnosti i međusobnih razmirica, tvrdeći da je sve u redu i da ekipa ima dobar rezultat.
Dugogodišnji kapiten Crvene zvezde često je kasnije pričao da nije mogao da se „načudi“ kako je Brazil tako brzo postigao gol i da su se kolege iz reprezentacije često šalile na njegov račun zbog tog događaja.
Godinu dana uoči početka šampionata u Brazilu, osmorica italijanskih reprezentativaca poginula su u avionskoj nesreći.
U avionu koji se 4. maja 1949. srušio na brdu Superga, u blizini Torina, nalazili su se članovi u tom trenutku najboljeg italijanskog kluba Torina, koji je predvodio legendarnim as Valenitino Macola. Od 31 osobe koliko ih je izgubilo život, čak njih 18 bili su igrači ekipe koju su italijanski mediji zvali ‑Veliki Torino_.
Sin Valentina Macole, Sandro nastavio je očevim stopama i napravio uspešnu fudbalsku karijeru, i čak tri puta je bio učesnik Mundijala, a najveći uspeh postigao je 1970. kada je osvojio srebrnu medalju.
