SVETSKO PRVENSTVO – ARGENTINA-1978
Argentinci do titule preko žita
Višedecenijska nastojanja Argentine da dobije organizaciju završnog turnira prvenstva sveta, zbog čega je državni tim te zemlje čak i bojkotovao pojedine Mundijale, ostvarila su se tek 1978, ali se upornost na kraju isplatila, pošto su „gaučosi“ pred svojim navijačima konačno uspeli da osvoje šampionsku titulu.
Put do dugo iščekivanog trofeja Argentincima nije bio ni malo lak, pošto su, osim sa protivnicima na zelenom terenu, morali da se suoče sa pretnjom mnogih državnih timova da će, zbog totalitarne i represivne prirode režima generala Videla, koji je dve godine uoči početka šampionata preuzeo vlast, bojkotovati ‑njihov_ Mundijal.
Pretnje opštim bojkotom kulminirale su kada je predsednik Organizacionog odbora svetskog prvenstva Omar Aktis ubijen prilikom dolaska na konferenciju za novinare.
Strasti su se smirile tek kada su predstavnici devetočlane vojne hunte javno dali garancije za bezbednost svim učesnicima prvenstva, a šampionat u Argentini, iz tih političkih razloga, propustili su možda i najbolji svetski fudbaler tog doba Holanđanin Johan Krojf i Nemac Franc Bekenbauer.
Krojf je kasnije objasnio da vojna diktatura u Argentini nije bila jedini povod za odluku da propusti Mundijal, već da je na nju uticao i pokušaj otmice njegovog sina u Barseloni.
Svetsko prvenstvo, osim Krojfa, propustio je i Franc Bekenbauer, druga najveća zvezda svetskog fudbala 70-tih godina prošlog veka. On je u tom periodu potpisao milionski ugovor u SAD, pa mu, u završnoj fazi sjajne karijere, novi mundijalski stresovi nisu predstavljali zanimljiv izazov.
U odsustvu Krojfa i Bekenbauera u Argenitni su u prvi plan izašli mladi i talentovani asovi, koji su sledećih desetak godina dominirali svetskim fudbalom.
Francuze je predvodio Mišel Platini, igru Brazila kreirao je Ziko, Karl Hajnc Rumenige je preuzimao lidersku poziciju u ekipi Zapadne Nemačke, Italijan Rosi je na 11. Mundijalu samo najavio blistavu karijeru, a najviše, od svih u Argenini je zasijala zvezda 24. godišnjeg Marija Aberta Kempesa.
Sa šest golova on je stigao do naslova najboljeg strelca prvenstva, dok je titulu najboljeg igrača Muniđala zaslužio sjajnim partijama u drugoj fazi takmičenja, od kojih je najupečetljivija bila ona u finalu, kada je sa dva gola bio najzaslužniji za pobedu nad Holandijom.
Nakon prve faze takmičenja, koja je završena bez većih iznenađenja, stvari su se zakuvale u drugom krugu. Holandija se, iako bez glavne zvezde Krojfa, nakon slabije igre u prva tri meča, probudila u nastavku takmičenja i pobedama nad Austrijom (5:1) i Italijom (2:1) i nerešenog rezultata sa Zapadnom Nemačkom (2:2) lako plasirala u finale.
Situacija u drugoj grupi bila je mnogo napetija. Nerešen rezultat u duelu glavnih favorita Argentine i Brazila zakomlikovao je situaciju, pa je o pobedniku grupe odlučivala gol razlika.
U poslednjem kolu Brazil je savladao Poljsku sa 3:1, pa je Argentina, dva sata kasnije, u meč sa Peruom ušla „pod moranjem“ da izbori pobedu od najmanje četiri gola razlike, a njihov trijumf od 6:0 u tom duelu jedan je od najsumnjivijih u mundijalskoj istoriji.
Pobeda, za koju su Brazilci tvrdili da je nameštena, donelo je novo zahlađenje u odnosima sa „gaučosima“. Iako su „karioke“ tvrdile i bezuspešno dokazivale da je Argenitna Perunacima odobrila novčanu pomoć i vanredne isporuke žita, o poništavanju rezultata niko nije razmišljao.
FIFA je, međutim, poučena tim iskustvom već na sledećem Mundijalu u Španiji 1982. promenila sistem takmičenja i uvela odigravanje polufinalnih mečeva nakon završetka druge faze nedmetanja.
U finalu pred skoro 80.000 gledalaca i generalom Videlom u svečanoj loži, u karnevalskoj atmosferi, na terenu prekrivenom papirnim trakama i konfetama, u uzbudljivom, dinamičnom, na momente veoma oštrom i grubom meču Argentina je, tek posle produžetaka, nadmudrila Holandiju i zahvaljujući, pre svega sjanom Kempesu, stigla do pobede od 3:1 i trofeja koji su generacije decenijama sanjale.
Na Mudnijalu u Južnoj Americi reprezentacija Jugoslavije nije učestvovala. „Plavi“ su se takmičili u kvalifikacionoj grupi sa Španijom i Rumunijom, igrajući sa dosta oscilacija, od sjaja do očaja.
Nakon prva dva poraza u Sevilji od Španije (1:0) i Zagrebu od Rumunije (2:0), jugoslovenski igrači u Bukureštu su u meču za pamćjenje, nakon minusa od 3:2 u prvom poluvremenu, stigli do pobede od 6:4 i prilike da se u poslednjem kvalifikacionom duelu izbore za plasman na Muniđal.
Na prepunom stadionu Crvene zvezde, više od 90.000 navijača priželjkivalo je pobedu od dva gola razlike, ali je već posle prvog poluvremena svima postalo jasno da je pred „plave“ postavljena ‑nemoguća misija_.
Španci su na kraju slavili sa 1:0, a snimak sa tog meča, na kome španski fudbaler Huanito, prilikom izlaska sa terena, publici prvo pokazuje palac okrenut na dole, a potom pada na zemlju, pogođen staklenom flašicom, poznatijom kao unuče, obišla je planetu.
