Prelazak iz juniorskog u seniorski fudbal smatra se najosetljivijim trenutkom u karijeri svakog igrača. U prilog tome govore i mnogobrojni talenti kojima se tokom juniorskog staža predviđala blistava karijera da bi nakon stupanja na veliku scenu nestali sa mape. Poučen takvim iskustvima, mladi napadač Grafičara, Aleksej Golijanin, koji je obeležio finiš sezone u razvojnom timu Crvene zvezde, pokušava da ostane fokusiran na svaki delić slagalice koji je potrebno pažljivo uklopiti kako bi jednog dana naplatio veliki trud i odricanje.
– Težak je put, ogromna je razlika između omladinskog i seniorskog fudbala. Najveća razlika je u brzini, moraš brže da se oslobađaš lopte, da brže reaguješ, sve je ubrzanije, ne možeš fizički da dominiraš, mi smo najmlađa ekipa. Tokom prethodne polusezone imao sam ulogu da ulazim sa klupe, postigao sam dva veoma bitna pogotka, ali je sve to zasluga cele ekipe kojoj bih se zahvalio. Golovi su samo neka nagrada mojih treninga i toga što dajem sebe – skromno poručuje Golijanin.
Grafičar je dosta dugo pokušavao da pronađe formu i uskladi igru i rezultate a sve je to posledica podmlađivanja ekipe čiji je prosek godina izuzimajući trojicu iskusnijih, tek nešto više od 18 godina. Dolaskom Marka Neđića na mesto trenera stvari su krenule na bolje. Osvojeno je sedam bodova u tri utakmice, dovoljno za mirniji zimski san.
– Promenom stručnog štaba smo dobili na motivaciji. Bolja je energija, šef Neđić je to podigao na viši nivo. Poznaje nas, radio je sa nama, igra se sličan fudbal. Sve vreme napadamo, što bi on rekao „meljemo“ i nema povlačenja.
Aleksej je rođen u Trebinju, gde je i započeo svoj fudbalski put.
– Prošao sam omladinsku školu Leotara, potom sam lutao, bio u Dinamu iz Zagreba a potom došao u OFК Beograd, pa u Crvenu zvezdu. Usledila je kratka epizoda u Čukaričkom i sada sam u Grafičaru. Uvek sam verovao u sebe, čak i kao mali sam bio samouveren da ću napraviti nešto veliko. Кao mlađi sam se dosta ugledao na neke profesionalne igrače.
Kao i svakom mladom igraču na ovim prostorima, poziv Crvene zvezde je bio neodoljiv.
– Bili smo veoma dobra generacija u OFК Beogradu, bili smo tu braća Mituljikići i ja i dobili smo poziv da pređemo u Crvenu zvezdu, a taj poziv se ne odbija. San svakog mladog fudbalera je da zaigra za prvi tim Crvene zvezde. Tako i ja sanjam, da izlazim na teren, gledam pun stadion i garantujem da bih dao 200 posto sebe. Voleo bih da na večitom derbiju dam gol u prvom poluvremenu. Radovanje bi bilo trčanje do severa – ne krije svoje snove Trebinjanin.
A dok ne stigne poziv sa Marakane, Golijanin je maksimalno fokusiran na obaveze u Grafičaru. Želi da učinak od četiri gola tokom jeseni dodatno podeblja u drugom delu sezone. Veliku pomoć Aleksej ima u liku iskusnijeg saigrača, takođe napadača, Dejana Vidića.
Njemu bih se dosta zahvalio, naučio me je i pomogao mi je oko mnogo stvari. Nije lako preći iz omladinskog u seniorski fudbal. Dosta su nam pomogli i Ibanjez i Todorovski, znači kada je tu neki stariji igrač. Ako se opustimo na treningu, oni priđu i kažu koliko je svaka vežba bitna i kako će se to posle sve vratiti na meču.
Za uspeh u fudbalu i generalno sportu neophodan je talenat. Međutim, on sam po sebi predstavlja polaznu osnovu i ne mora ništa da znači. Podrška porodice, karakter, spremnost na veliki rad i odricanje se podrazumevaju.
– Otac je bio sa mnom sve vreme i pomogao mi je u prilagođavanju. Ponašanje je najvažnije, porodica mi je u tome pomogla, bio sam pod pritiskom, ali sam se izborio sa tim. Кarakter je uvek bitan, otac me je učio da fudbal nije najvažniji u životu, već dosta toga. Ljubav prema fudbalu pomaže u ovom putu, teško je da neko ko ne voli fudbal, da može da se odrekne svih stvari u odrastanju.
Takođe, za napadača je nekada od presudnog značaja samopouzdanje i vera u svoje kvalutete.
– Protiv Loznice sam postigao gol za pobedu u 93. minutu. To je trenutak koji mi je bio kao na treningu. Rutinski sam primio loptu i bio sam siguran da dajem gol. Posle utakmice je bila ozbiljna euforija, bio sam prva zvezda i to je mnogo lep osećaj. Roditelji prate preko TV-a, puno im je srce bilo, posle meča su me svi zvali i slali poruke. Dva prethodna pogotka su dosta uticala na mene.“
Grafičar sa pripremama za novu sezonu kreće u četvrtak 13. januara. Posle uvodnih nekoliko dana, sledi odlazak u Tursku na završno brušenje forme.
„Ja se nadam da ću do kraja sezone biti dvocifren kada je broj golova u pitanju. Grafičaru je mesto u gornjem delu tablee, ovo nije realno stanje ali to je zato što nismo imali iksustvo, gubili smo utakmice u kojima smo vodili čak i sa 2:0. Tu je presudno iskustvo, kvalitet očigledno imamo, ali u nekom trenutku starije ekipe znaju neke sitnice koje su veoma bitne i to nam je falilo. Neke od tih sitnica su one kada misliš da lopta neće doći do tebe, neće pasti na to mesto, a ona baš tu padne i ti se kaješ zbog toga. Tu se odvajaju veliki fudbaleri od ostalih – zrelo rezonuje mladi Golijanin.
Foto: FK Grafičar
