Sutra 26 godina od tragedije na „Hejselu“
Sutra se navršava 26 godina od tragedije na briselskom stadionu „Hejsel“, događaja koji je po mnogo čemu obeležio fudbalsku istoriju prošlog veka, jer je finalnoj utakmici Kupa šampiona Liverpul – Juventus (0:1) prethodila tragedija u kojoj je život izgubilo 39 osoba.
Huliganski pir počeo je kada su pristalice Liverpula probile ogradu koja ih je razdvajala od ostatka gledališta i domogli se dela stadiona, namenjenog navijačima najtrofejnjijeg italijanskog kluba. Tada je došlo do masovne tuče u kojoj suprotstavljene strane nisu birale oružje, a prema izveštajima medija čuli su se čak i hici iz pištolja.
Vrhunac nemilih scena desio se kada se tribina, na kojoj su se u punom jeku odvijali sukobi, srušila. Staro i oronulo zdanje briselskog stadiona, sagrađeno davne 1930. godine, nije izdržalo nalete huligana. Među 39 poginulih bilo je najviše Italijana, čak 32, a stradala su i četiri Belgijanca, dva Francuza i jedan Irac. Više stotina ljudi je povređeno.
Finalna utakmica, ipak, je odigrana pošto su kapiteni dva kluba – Gaetano Širea i Fil Nil – od navijača dobili garancije da sukoba neće biti. U meču u kome nikome nije bilo do fudbala „stara dama“ je pobedila golom Mišela Platinija iz penala.
Mnogo godina kasnije pojedini igrači Liverpula isticali su da ne bi uzeli pehar namenjen najboljem timu u Evropi da su pobedili u finalu.
Nakon tragedije u Briselu prvi put u evropskoj javnosti, koja je u direktnom televizijskom prenosu uživo mogla da vidi scene nasilja i besa mladih ljudi, povela se ozbiljna rasprava o huliganskoj supklulturi.
Povod za divljanje engleskih navijača u Briselu mnogi su pronašli u incidentima, koji su se desili godinu dana ranije, u finalu Kupa evropskih šampiona u Rimu. Tada su navijači
Uzroci zbivanja na „Hejselu“ bili su, međutim, mnogo dublji. Eskalacija huliganskog nasilja, po kojem su sredinom 80. ih godina stadioni na Ostvu bili prepoznatljivi širom sveta, bila je zapravo posledica vladavine konzervativnog premijera Velike Britanije Margaret Tačer.
Ekonomska politika „Gvozdene lejdi“, čuvene po ekspresno izvedenom ratu na Foklandima i veoma efikasnoj marketinškoj aktivnosti, dovela je do porasta nezaposlenosti i pada životnog standarda u nekada moćnim industrirjskim centrima.
Oslanjajući se na iskustva američkih neoliberala, Tačer je privatizovala brojna javna preduzeća, a najtežu sudbinu doživeo je energetski sektor pošto su mnogi rudnici ugašeni.
U tim gradovima sa padom standarda došao je huliganizam kao nova pošast. Mladi ljudi nisu mogli lako da se pomire sa činjenicom da životi njihovih porodica iz dana u dan postaju sve lošiji, pa su nepoverljivi u politički sistem svoj bes iskazivali krvavim sukobima sa huliganima iz drugih gradova.
Nakon događanja na „Hejselu“ britanske vlasti krenule su u odlučan obračun sa huliganima procenivši da je to mnogo bolja opcija od priznavanja sopstvenih grešaka.
Samo dva dana nakon tragedije Tačer je od Evropske fudbalske unije (UEFA) zatražila da izbaci engleske klubove iz međunarodnih takmičenja dok se stanje na ostrvskim tribinama ne uredi.
Novim zakonom uvedene su drakonske kazne za prestupnike, a zaštitne ograde koje odvajaju gledalište od aktera utakmice skinute su. Efikasna primena propisa učinila je da britanski stadioni postanu najbezbedniji u Evropi.
Mere lejdi Tačer postale su obrazac za borbu sa nasilnicima u sportu, ali se pokazalo da nisu tako uspešne čak ni za ostrvske navijače kada napuste domovinu pošto su gostovanja engleske reprezentacije na kontinentu po pravilu bila bezbednosni ispit prve kategorije.
Huiliganizam je tim merama potisnut iz jednog dela Evrope, ali su se slike sa „Hejsela“ u godinama koje su usledile pokazale kao dodatni stimulans za procvat navijačkog nasilja, pre svega na istoku „Starog kontinenta“.
UEFA je, nakon briselske tragedije, zabranila svim engleskim klubovima nastup u takmičenjima pod njenim okriljem u narednih pet godina, a Liverpul je kažnjen dodatno još jednu sezonu.
Tužnu sudbinu doživeo je i stadion „Hejsel“, koji je bio zatvoren sve do 1995. godine, a to zdanje sada nosi ime „Kralj Boduen“.
