Marina Maljković ostaje selektor seniorki Srbije
Selektorka Marina Maljković je uputila pismo Predsedniku Košarkaškog saveza Srbije u kome prihvata ponudu da ostane na čelu ženske košarkaške reprezentacije u naredne četiri godine.
Sadržaj pisma prenosimo u celosti:
Poštovani Predsedniče, Potpresednice za žensku košarku, članovi Upravnog odbora i komisije za žensku košarku,
Posle osvojene zlatne medalje na Evropskom prvenstvu, što je najveći uspeh u istoriji ženske košarke u Srbiji i velikog emotivnog i fizičkog pražnjenja, bio mi je neophodan jedan izvesni period u kome sam razmišljalja o tome da li mogu da budem u stanju da nastavim da vodim žensku seniorsku reprezentaciju Srbije.
Osoba sam koja od svojih igračica i saradnika uvek traži ništa manje od maksimuma, pa sam sama sebi postavila pitanje da li Srbiji mogu i dalje da dam svoje najbolje.
Osvajanjem zlatne medalje postavili smo nove standarde. Ambicije koje smo krili duboko u sebi, sada su isplivale na površinu i više se ne mogu sputati. Jasno je da će javnost od nas zahtevati da se trofejna serija nastavi i na svakom sledećem takmičenju. Da li možemo to?
Situacija u ženskoj klupskoj košarci u Srbiji nije baš najsjajnija. Da li bih, ukoliko bih odstupila sa mesta selektorke, imala priliku da se i dalje borim za napredak, za bolje uslove, za više devojčica na košarkaškim terenima? Da li bih svojim odlaskom rastuzila igračice, saradnike, ostale trenere u Srbiji, malobrojnu grupu ljudi koja podržava žensku košarku?
Mnogo pitanja mi je bilo na umu, a odgovor je vrlo jednostavan. Sve za Srbiju. Srbija nikoga ne moli, Srbija ne treba da traži ništa od nas. Čast, odgovornost, obaveza, emocija i ljubav. To je ono što osećam prema svojoj domovini, za koju ću uvek dati sve od sebe. Za mene je najveća čast činjenica da sam dobila priliku da predstavljam moju Srbiju na velikim takmičenjima. Takvu vrstu dodatne motivacije i želje ne može da ponudi nijedan drugi posao.
Uverena sam da nisam rekla sve što sam imala i da nisam uradila sve što sam mogla u našoj košarci i za našu košarku. Onakav doček ispred Skupštine je za mene obavezujući poput zakona, a taj zakon suprotno profesionalnoj logici kaže – moraš da ostaneš! To je zakon srca! To je zakon koji ne postoji na papiru, ali koji pomera svet. Dakle, volim košarku, obožavam svoju zemlju.
IDEMO DALJE!
Ovom prilikom Vas obaveštavam da prihvatam da potpišem ugovor koji mi je gospodin Đilas ponudio krajem avgusta meseca ove godine.
Takođe, želim da prvu trećinu moje godišnje plate prema novom ugovoru koju Savez treba da mi uplati, u najkraćem roku bude kompletno usmerena na račune 12 klubova prve ženske savezne lige. Da to bude mali podstrek za dalji rad od selektorke šampionki Evrope.
Svoju borbu za interese naše košarke i napredak nastavljam dalje. Svim silama ću se truditi da se ženska košarka razvija u svim segmentima i da preskačem svaku prepreku koja joj se nađe na putu. Lično ću se još više uključiti u rad na promociji ženske košarke u Srbiji. Radiću na projektima koji će stimulisati devojčice da se bave sportom. Jedan je u pripremnoj fazi i imaće za zadatak da devojčice osnovnoškolskog uzrasta uvede u svet košarke.
Očekuju nas velika iskušenja. Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, kao i Olimpijski turnir u Riju, koji će biti najjači ikad. Plan i program je već, kao što znate, pripremljen i spreman za sprovođenje. Dobre rezultate i medalje na velikim takmičenjima ne mogu da obećam, već samo jedan izvanredan rad, veliku predanost i maksimalnu želju da svaki put obradujemo naciju. Da zlatna medalja osvojena u Budimpešti ne bude bljesak, već deo jedne vizije i planskog rada svih ljudi uključenih u žensku košarku u Srbiji.
